Ako ste odlučili da unesete živost i svežinu u Vaš dom, sobne biljke mogu predstavljati odlično rešenje. Izbor vrsta zavisi od više faktora, ali pre svega morate unapred znati koliko se možete posvetiti pravilnom uzgajanju. Neke biljke su veoma zahtevne, pa je za njihovu negu potrebno izdvojiti dosta vremena i to intenzivno, bukvalno svakog dana. Međutim, postoje i biljke kojima nije potrebna tolika pažnja, pa su pogodnije za one koji nemaju previše slobodnog vremena.
Za početnike su najadekvatnije vrste aglonema, aspidistra, bromelija, filadendron, sanseverija, sukulenta itd. Sa druge strane, u najzahtevnije vrste se ubrajaju: akalifa, gardenija, kaleteja i sl.
Važno je da izgled i veličina biljke budu usklađeni sa mestom na kome će ona boraviti. Na primer, ako će biljke biti pored praznog zida, treba izbegavati sitne i niske vrste, daska na prozoru nije dovoljno bezbedna za čuvanje visokog cveća i sl. Računajte i na to da će neke mlade biljke za par godina znatno porasti, kao što je slučaj sa dracenom ili fikusom.
Pri odabiru gledajte da biljka ima zdrav izgled i sveže listove sa jasnom bojom i bez primetnih oštećenja. Desetak dana nakon kupovine, kako bi olakšali biljki da se što pre adaptira na nove uslove i drugačije okruženje, posvetite joj što veću pažnju. Čuvajte je na zaštićenom mestu, koje nije direktno izloženo sunčevim zracima, a za zalivanje koristite odstajalu vodu. Nakon desetak dana saksiju sa biljkom postavite na planirano mesto i pratite rekaciju biljke. Ako joj uslovi prijaju, u roku od tridesetak dana počeće da izbijaju mladi listovi. Da bi se biljka pravilno razvijala, uslovi u prostoriji u kojoj se čuvaju moraju obezbeđivati odgovarajuću količinu svetlosti, optimalnu temperaturu i dovoljnu vlažnost vazduha.
Umerenu količinu direktnih sunčevih zraka obezbedićete biljkama ako ih smestite uz ili na prozor koji gleda prema istoku ili zapadu. Međutim, tokom najtoplijih letnjih dana biljke treba zaštititi od direktne sunčeve svetlosti. Ovakve uslove vole afrička ljubičica, božićna zvezda, fikus, sobne hrizanteme, hlorofitum, kroton, sanseverija itd.
Svetla mesta su ona do kojih dopire dosta svetlosti, ali koja nisu direktno izložena suncu. Ona su odlična za antrijum, azaleju, bromelije, bršljan, filadendron, difenbahiju, šafleru, ciklamu, hlorofitum.
Polusenovita mesta mogu biti ispred prozora koji nije direktno izložen suncu ili na bezbednoj udaljenosti od prozora u koji sunce direktno bije. Takva mesta su idealna za dracenu, paprat, sansevieriju, fitoniju, fikus puzavac, aglaonemu i dr.
Senovite pozicije su one koje se nalaze dosta dalje od prozora, pri čemu svetlost koja dopire do cveća treba da bude otprilike jaka toliko da se na njoj može čitati knjiga. Senka prija aglonemi, filadendronu, sanseveriji, fitoniji itd.
Kada je reč o temperaturi i vlažnosti vazduha, određenim biljkama najviše prijaju suve i tople prostorije, kao što je dnevna soba male površine koja ima parno grejanje. Dracenama, hristovom trnu, kalanhiji, adenijumu, neoregeliji, takva su mesta omiljena. Tropske biljke pak, najbolje napreduju na vlažnim i toplim mestima, pa ih je najbolje gajiti u kuhinji ili kupatilu. Kupatilo koje ima malo prozorče idealno je za venerinu vlas ili paprat nefrolepis. Ukoliko preferirate biljke sa išaranim listovima, Vaša kuhinja će biti idealna za njih. Na svetlim, vlažnim i toplim mestima mogu se držati antrijum, bendžamina ili afričku ljubičicu. Na polusenovitim i vlažnim pozicijama možete čuvati fikus puzavac, fitoniju, kalateju, stromantu itd.
Sobno cveće treba gajiti u prostorijama u kojima je temperatura vazduha od 15 do 20 stepeni. Biljke koje tokom zime miruju, poput limunovog drveta, palmi, hibiskusa ili olenadera, možete držati u manje toplim prostorijama, najbolje na temperaturi koja ne prelazi 10 stepeni.
