O Nišvilu sam čula, pre nego što sam ga prvi put ove godine i posetila, da je najposećeniji jazz festival jugositočne Evrope. Pitala sam se zašto je tako i kako nosi tako laskavu titulu? Sada kada sam sumirala utiske jasno i glasno mogu reći da mu je sa pravom dodeljen taj epitet.
Obilazila sam nekoliko festivala, ali Nišvil mi se uvukao pod kožu. U isto vreme je intiman i glasan. Atmosfera na Niškoj tvrđavi je bila takva da se osećate kao u bajci okruženi prirodom, idiličnim zvucima saksofona, divnim vokalima i ljudima koji zajedno pulsiraju kao jedan.
U Tvrđavi je sve bilo u znaku ovog festivala od transparenata, postera, bilborda, Nišvil šopova sa drangulijama, izložba fotografija u podnožju nekadašnje Džamije kao i Modni kutak za sve one šmizle koje žele da izgledaju orginalno i retro u isto vreme. Nedaleko od samih bina, kojih je bilo nekoliko stajale su parkirane Buba i Vespa. Šarmantno obložene slikama ovog festivala mamile su osmehe. Nišvil je zbog svega toga za kratko vreme izrastao u jedan od najvećih festivala u Evropi, kroz koji su prohujala najveća imena džez muzike.
Ove godine je jubilej 20 godina postojanja Nišvila, a nastupali su: Great Bend Bugarski, Tania Marie, The Cookers, Dorado Šmit, Valije Balkans, Candy Dulfer Band, Vlatko Stefanovski i Miroslav Tadić, Brussels Jazz Orchestra,Performing mop mop, Viva Vox, September, Empirical, Vox Arsana. Najviše me je razgalio nastup prve dame saksofona Kandi Dalfer i hora Viva Vox. Kandi je energična i snažna ,a u isto vreme emotivna i pristupačna. Flertovala je sa publikom specifičnim šalama ,pesmama i razigranim ritmom, podsećajući nas da je već treći put gost na ovom festivalu koji i sama obožava. Poklanjajući nam najbolje od sebe ova harizmatična devojka pružila nam je nezaboravnih sat vremena. Predstavila se novim pesmama, ali se osvrnula i na svoju prvu numeru koju je snimila sa 11 godina. Kendi je sa Dave Stewartom iz dua Euritmics snimila muziku za film “Lily was here”.
Trećeg dana festivala nastupali su, između ostalih i najpoznatiji srpski hor Viva Vox koji je izveo pravi spektakl na sceni. Hor je izašao na scenu sa upaljenim lampama koje su palili, gasili u ritmu pesama. Uz neverovatne efekte i koreografiju, svojim sjajnim glasovima pokrenuli su publiku I sve prisutne. Du hast i Ameno su bile pesme od kojih se ledila krv u žilama a dlanovi pregrejali od gromoglasnih aplauza.
Ovaj festival je pružio najbolje od sebe i zato mu je publika uzvratila u tolikom broju. Ako postoji lista brendova u Srbiji, Nišvil bi trebao da zauzme jedno od prva tri mesta. No, dovoljna medalja je činjenica da postoji toliko dugo i da interesovanje za Nišvil sve više raste.
Fotografije: Katarina Jovanović
Ana Čolić
Dnevnik jedne Ane
Galerija
