Alen Islamović za "Modni Vrisak": Kad može Mick Jager, što ne bih mogao i ja?!
Od same najave, vest da će Goran Bregović nastupati na petom Arsenal festu, izazivala je velike polemike. Koncert na turneji, kojom sa pevačem Alenom Islamovićem i orkestrom za svadbe i sahrane obeležava četrdeset godina od prve ploče "Bijelog dugmeta", mnogi su dočakali sa oduševljenjem, ali su vrlo glasni bili i protivnici ideje o Bregi i trubačima na glavnoj bini festivala kakav je Arsenal od nastanka. Uglavnom, činjenica je da je na tom nastupu, održanom poslednje festivalske večeri, zabeležena rekordna poseta publike, tako da su prisutni bili verovatno i jedni i drugi. Kao i da postoji stvar oko koje se slažu, a to je da Alen Islamović i danas zvuči kao na pločama "Bijelog dugmeta". O tome je pored ostalog, u pauzi nastupa na Arsenal festu, Islamović govorio za portal "Modni vrisak".
Upravo ste sišli sa bine, kakvi su vam prvi utisci o nastupu u Kragujevcu?
Prekrasan koncert. Iznenadio sam se da i ove nove generacije mladih poznaju sve te stare pjesme, koje su prevazišle čak i mene.
Da li imate neke posebne emocije sada, kada nakon toliko godina izvodite pesme koje su vas proslavile i obeležile jedno vreme?
Svaki koncert donosi nešto novo. Ovaj večeras je bio jako lijep, ako bih ga poredio sigurno je među najboljima. Mi unosimo tu neku energiju, mi se jako lijepo zabavljamo i dobro nam je. Nemamo nikakvih problema, nismo opterećeni, želimo da sviramo i pjevamo te najljepše pjesme. Po meni, ovo je u mojoj karijeri sigurno jedna od najljepših turneja, nisam opterećen ni sa čim. Organizacija je fenomenalna, Goran je raspoložen, orkestar dobro svira i to je to!
Ovaj koncert večeras je deo turneje kojom se obeležava 40 godina od prve ploče "Bijelog dugmeta". Gde ćete još nastupati?
Mi smo na putu već osam, devet mjeseci. Bili smo u Kanadi, Americi, svirali jedno desetak kocerata po Evropi i bilo je vreme da dođemo, Balkan da radimo. Večeras je Kragujevac, uskoro u Bajinoj Bašti sviramo regatu, sledi koncert na stadionu u Mostaru, a početkom avgusta nastupamo u Areni u Puli.
Osluškivala sam malo komentare posetilaca dok ste pevali i uglavnom su svi oduševljeni što zvučite isto kao nekada. Da li bi to uopšte trebalo da nas iznenađuje?
Za nekog je to normalno, za nekog nije. Neko ko je na sceni trideset pet-šest godina, ne održava dobro glas kao ja. Ja ga opet pazim, čuvam. Ostavio sam cigarete pre jedno desetak godina, ja sam očekivao da bi ovako nešto moglo da se desi. A sem toga pazim i izbegavam ljuto, sportski živim, igram tenis. Tako da ja verujem da mogu još jedno desetak godina. Kad može Mick Jager, što ne bih mogao i ja?! ( smeh)
"Modni vrisak" mora da vas pita koliko polažete na modu?
Pa, ne znam koliko. Pratim je onoliko, koliko uhvatim nekog vremena. Ali, sviđa mi se ovo oblačenje sa Goranom, malo odjela, malo sakoi. Inače, kad sam na svojim motorijadama, kad radim svoje koncerte, onda sam malo više rokerski obučen. A onda mi je drago kad malo od tog rock&roll stila pobegnem u ovo što radim sa Goranom. Onda nekad i odijela obučem, pa su mi koncerti sa njim nekako i svečani.
Goran Bregović najčešće na nastupima nosi belo odelo. Da li je vama taj beli sako obavezan "dres kod"?
Ne nije. To bude, kako ko sastavi. On fura dosta bijelo, ali nekad se ne dogovorimo, pa budemo obojica u bijelom.
I za kraj, da li se sećate kada ste poslednji put bili u Kragujevcu?
Osamdeset i devete godine, koncert u sportskoj dvorani. Bila je to poslednja turneja "Bijelog dugmeta", promocija albuma "Ćiribiribela", na kom su pesme "Đurđevdan", "Ako ima boga".... To je ta turneja.
Foto by Laki Lazarević
Bojana Savić
