Kako popraviti polomljeno rumenilo ili senku

Tweet

Volela bih da nisam nikad došla u priliku da objavim ovakav post, ali ipak je bilo suđeno. Slikala sam Inglotovu paletu rumenila za post koji sam napisala i u momentu sam je okrenula na drugu stranu da bih pročitala piše li tamo nešto vredno slikanja. U tom momentu mi je jedno rumenilo ispalo iz svoje metalne posudice i prosulo se po stolu! Nakon par trenutaka očaja setila sam se da sam više puta na netu naletela na tutorijale za popravljanje polomljenih senki i rešila da iskopam neki i pokušam da primenim tehniku na moje jadno rumenilo.

Dakle, potrebno je sledeće:
1. medicinski alkohol (ja njega uvek imam u kući, kupujem bocu od 1l pa razređujem po potrebi i koristim za dezinfekciju)
2. pipetica (ona, zapravo, nije neophodna, ali olakšava doziranje alkohola)
3. nešto tanko za mešanje rumenila (može čačkalica, a ja sam koristila drveni štapić za ražnjiće, bilo mi zgodno što je dugačak)
4. nekoliko maramica (one se koriste kod presovanja rumenila, kada su senke u pitanju zgodni su još i novčići od 5, 10, 20 dinara).

Šta sam radila:
Prvo sam pažljivo pokupila sve ostatke rumenila i ubacila nazad u paletu.
Zatim sam uzela drveni štapić i dugo vremena pažljivo sitnila rumenilo. Prah, zapravo, ne mora biti sasvim sitan jer se prilikom mešanja sa alkoholom ionako pretvori u vodenastu smesu, ali ga je lakše izmešati ako nije u komadima. To izgleda ovako:

Potom sam počela da dodajem alkohol. Pošto je ovo rumenilo (bilo) baš veliko trebalo mi je znatno više alkohola nego što sam na početku mislila. Mislim da sam, sve skupa, izlila cela dva zatvarača. Dakle, alkohol se dodaje postepeno, kap po kap i sve vreme se meša. Prvo sam se pitala koliko je dovoljno, kada treba da stanem, ali u stvari se sve samo kaže usput – dovoljno je onda kad smesa postane kremasta i takve konzistencije da se može najnormalnije mešati štapićem. To je otprilike gustina majoneza.


Kada sam izmešala, onda sam smesu štapićem koliko-toliko oblikovala tako da stane u posudicu, a potom sam nekoliko puta jako udarila paletom po stolu da bi se smesa slegla i da bi izleteli mehurići vazduha koji su se stvorili mešanjem. Znam, znam, i dalje izgleda grozno.
Zatim sam ostavila da se suši nekih sat vremena (ako je hladnije vreme sigurno će biti potrebna i dva-tri sata). Ja sam tokom početne faze sušenja još nekoliko puta udarala paletom po stolu kako bi otišli svi mehurići.

Posle sat vremena pažljivo sam pipnula prstom rumenilo i videla da se dovoljno osušilo da mi ne ostaje na prstu. Uzela sam maramicu, stavila je na rumenilo i lagano pritisla rukom preko maramice. Ovo sam ponovila više puta, sa jakim pritiskanjem. Ovim se upija višak alkohola i presuje i oblikuje rumenilo. Posle presovanja ostavila sam ga da se suši preko noći.

Slede slike rumenila od sledećeg jutra. Rumenilo je upotrebljivo, nešto se teže nanosi nego ranije, ali u slučaju ovog rumenila to je čak i prednost pošto je boja takva da treba biti oprezan sa doziranjem. Da radim ovo ponovo presovala bih uz pomoć neke ravne pločice, možda čak i manje knjige kako bi površina bila skroz glatka.

Šminka je ljubav by Coxy