Da mogu da vratim vreme

Tweet

Da mogu da vratim vreme:

- počela bih da koristim okoloočnu kremu još u srednjoj školi. Nažalost, počela sam tek sa neke 22-3, a ni tada nisam bila baš ažurna, mislila sam da je to nešto šta se koristi tek kad počnu bore. Istina je da osetljivoj koži oko očiju uvek treba nega i da je prevencija jako važna stvar, kasno je posle kada su bore već tu.

- uzorno bih počela da mažem dnevnu kremu svakog dana još u osnovnoj školi. Naravno da mi tada to nije ni padalo na pamet, a realno koži treba zaštita koliko god godina imali.

- ne bih zlostavljala svoju kožu tonicima, gelovima i losionima prepunim alkohola. Verovatno skoro da nema žene sa masnijom kožom koja u nekom periodu svog života nije pokušala da reši taj problem upotrebom preagresivne kozmetike. Godinama sam mislila da tonik MORA imati mnogo alkohola da bi imao efekat. Avaj, ne može se tako rešiti problem, koža se samo nepotrebno izmuči i dehidrira, a masnoća ostaje ili se čak i poveća.  

- ne bih koristila isti puder kao mama. Kao prvo, ona ima suvu kožu i zrelu kožu, nema šanse da nama dvema može odgovarati isti puder. Kao drugo, ima i svetliji ten od moga i roze podton. Pomalo se štrecnem kad se setim da smo godinama koristile isti puder i to je bogme bilo perioda kada smo koristile neke koji nisu mogli odgovarati ni meni ni njoj (recimo Max Factor Color Adapt).  

- ne bi mi u srednjoj školi standardnu dnevnu šminku činili crnu tečni ajlajner i maskara. Jednostavno je to prenapadno za mladu devojku tokom dana. U svoju odbranu imam da kažem samo da se takav stil donekle uklapao uz tadašnja mesta za izlaske i ono šta su i druge devojke nosile u školu.  

- ne bih stavljala belu sedefastu senku preko celog kapka. Ne, nikako. Nikada.  

- ranije bih otkrila rumenila. Svaki put kad pročitam da neka devojka stavlja, recimo, senku i maskaru i ruž, a rumenilo ne jer joj ne stoji dođe mi tužno. SVAKOME stoji rumenilo, nema osobe za koju ne postoji odgovarajuća nijansa. Rumenilo trenutno podigne celokupan izgled, osveži i ulepša lice i danas mi je sigurno negde u tri najvažnija proizvoda. Nažalost, godinama sam mislila da je ciglasto-braon jedina nijansa koja mi stoji, a i nju sam stavljala jedino za večernje izlaske. Stoji mi, istina, ali stoji i čitav spektar drugih nijansi.  

- ranije bih otkrila i ruževe koji nisu u braonkasto-narandžastoj nijansi. Godinama sam koristila samo takve tonove ili proziran sjaj za usne. Da, koristila sam ono šta je koristila mama, ali trebalo je da mi ranije sine da to njeno nije jedino ispravno.  

- ranije bih počela da eksperimentišem sa šminkom. Šminka je tako zabavna stvar. Zabava počinje dok se čita o proizvodima pa se nastavlja dok se oni zagledaju i proučavaju u parfimerijama pa dok se kupuju, a onda dolaze bezbrojne mogućnosti za kombinovanje, eksperimentisanje i igranje. Podrazumeva se da je tu i efekat ulepšavanja, ali ja uživam u samom procesu šminkanja koliko i u krajnjem efektu. Žao mi je što to nisam shvatila kad sam imala 18, recimo.

Eto to je to, ukratko! Nisam bila tako loša prema svojoj koži u vrlo mladim danima - uvek sam uzorno čistila lice pre spavanja, nisam se previše pržila na suncu i uvek sam se mazala sredstvima sa SPF faktorom, nepušač sam itd. Krivo mi je što jednostavno nisam shvatala da je šminkanje jednako uživanju i što sam propustila priliku da iznesem neke ekstremnije i bleskastije look-ove koji priliče tinejdžerskim godinama, a sa kojima bih danas izgledala smešno. Krivo mi je što sam za gomilu proizvoda mislila da mi nisu potrebni i da bih sa njima izgledala loše iako, naravno, nije tako, bilo je samo potrebno da naučim kako se koriste. Krivo mi je što sam u tim godinama mislila da sam netalentovana za šminkanje i da je bolje da se ne šminkam mnogo jer ionako ne umem da se ulepšam, a zapravo je stvar bila samo u tome da sam se plašila da eksperimentišem i da mi je falila umešnost koja se stiče isključivo praksom.

A zbog čega je vama krivo?

Šminka je ljubav by Coxy