Glad za putovanjima – tako bi se mogla opisati ljudska potreba da nakon prenapornog rada, bilo da je u pitanju vikend, ili godišnji odmor, odlutaju negde, što dalje od mesta u kome žive i od obaveza i svakodnevnice.
Poći na putovanje, to ukratko znači ostaviti sve brige iza sebe i otisnuti se u avanturu koja može trajati nekoliko dana, pa i nekoliko nedelja. O konceptu putovanja, može se raspredati naširoko, jer je svaka individua, zapravo individua za sebe, pa i svoja putovanja koncipira prema svojim potrebama.
Razume se, nekada je kompromis bitno rešenje, jer često na putovanjima nismo sami. Postoje oni koji vole da putuju u grupama, ali i oni koji bi da potpuno sami kreiraju svoje vreme na putu.
Gradovi ili sela
Može se reći da je apartman recimo u Beogradu često lakše naći, s obzirom na to da gradovi neguju turizam. Međutim, u poslednje smo vreme svedoci toga da i seoski turizam sve više napreduje i cveta.
Iznajmiti kućicu na planini, ili biti gost u nečijem domaćinstvu sve je lakše i sve dostupnije. Zbog toga ljude možemo, grubo rečeno, podeliti na one koji više uživaju u gradskim urbanim džunglama i one koji svoj mir traže na planinama, među pticama, i neasfaltiranim putevima.
I jedni i drugi su avanturisti, to se ne treba sporiti. Nego se oni koji su dalje selima, ipak vole da osamljuju i potrebniji im je odmor od ljudi. Praksa tako pokazuje.
Čime putujete?
Ako se setimo Foresta Gampa i njegovog bezgraničnog trčanja unedogled, shvatićemo da čak i tabanima možemo preći dobar deo sveta. Međutim, to i nije najpraktičnije rešenje, a verovatno ćete dobiti i epitet frika.
Bicikla je, odlično rešenje za nešto kraće rute ako ste u kondiciji, ali i ako ste spremni da vas kiša prska i da noći provodite u šatorima.
Motocikl je rešenje koje je za nijansu interesantnije i ono se definitivno pripisuje pravim avanturistima. Oni koji vole da potegnu prst, i obilaze krajeve stopom, takođe su od ljudi koji obožavaju avanturu.
A kada se radi o vozovima, autobusima ili automobilima, tu često presuđuju i novac, ali i želja za društvom. Jedino su u vozovima još uvek sedišta okrenuta jedna prema drugima, što govori da je reč o veoma društvenom prevoznom sredstvu.
Ne treba da čudi zašto je baš voz opevan u pesmama. Ako se setimo ruske književnosti, znaćemo da se mnogo toga važnog odvija u vozu. Uostalom, nije li Tolstoj, baš tamo, stavio radnju svog poslednjeg dela – „Krojcerove sonate“, a prethodno Ani Karenjinoj, upravo vozom i oduzeo život. Slikovit je voz. Zato je i važan.
Modus vita est
Kretanje je život, kažu stari ljudi, a sa njima se možemo i složiti. Naime, niko nije spoznao ni život ni prijatelje „na dušeku sve duvan pušeći“. Šalu na stranu, u kretanju i pokretu je sva suština života, pa se mnogi ljudi odlučuju da svet spoznaju kružeći naokolo. Život je satkan od tih malih avantura i uzbuđenja, a upravo su putovanja sinonim za sve pomenuto.
Na putovanjima ljudi otkrivaju nove aspekte života, ali i same sebe, svoje navike i svoja dela. Ponašanje na putovanjima je često ponašanje izmenjene svesti i savesti. Tu se dešavaju romanse koje se pamte, a ljudi tamo možda najbolje dopiru do svoje poente.
Na koncu, kada sa putovanja dođemo kući, osećamo neku nostalgiju za dalekim krajevima. A setimo se samo koliko nam je trebalo da se nateramo da na putovanje i pođemo. To je čudesnost putovanja. Ta stalna potreba da lutamo i u lutanju tražimo dom. A dom je, baš nigde drugde, nego duboko skriven u nama.
