„Rakova obratnica“ je jedna od najskandaloznijih i najuticajnijih knjiga XX veka.
Prkoseći konvencijama, pa i samom jeziku, ovaj roman predstavlja kamen temeljac moderne literature XX veka. Ezra Paund je Milerov prvi roman okarakterisao sledećim rečima: „Evo jedne besramne knjige koju treba pročitati.“
Glavni junak je Amerikanac u Parizu tridesetih godina XX veka, bez prebijene pare u džepu, koji živi boemskim životom, okružen prostitutkama, makroima, siromašnim umetnicima, pijancima, lupežima. To je priča o tučama, pijankama, seksualnim avanturama, prosjačenju, prevarama i privremenim poslovima, priča o sobama prepunim gamadi u radničkim svratištima, o bordelima i jeftinim bistroima.
Knjiga je prvi put objavljena u Francuskoj 1934. i krijumčarena u druge zemlje jer je narednih trideset godina bila zabranjena kao pornografska. Kada je 1961. prvi put bila štampana u SAD, usledilo je više od šezdeset suđenja zbog opscenosti, sve dok nije donesena istorijska presuda Vrhovnog suda koja je „Rakovu obratnicu“ definisala kao vredno književno delo.
Pred čitaocima je izdanje u ediciji „Amerikana“ sa predgovorima Frederika Begbedea i Bleza Sandrara.
Henri Miler (1891–1980), jedan od najznačajnijih američkih pisaca dvadesetog veka, proveo je detinjstvo i ranu mladost u Bruklinu. Deceniju pre Drugog svetskog rata živeo je boemskim životom u Parizu, gde je radio kao novinar. Posle 1939. godine, napustio je Pariz i preselio se u Grčku gde je boravio šest meseci. Vrativši se u Ameriku, počeo je da piše o svojim putovanjima. Njegova prva knjiga – „Rakova obratnica“ –objavljena je 1934. godine. Uslediće romani: „Crno proleće“, „Jarčeva obratnica“, kao i trilogija „Ružičasto raspeće“ („Seksus“, „Pleksus“, „Neksus“). Njegovi čuveni putopisi su „Kolos iz Marusija“ i „Mirni dani u Klišiju“.
Knjigu „Rakova obratnica“ možete naći od 17. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, online knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
