Postoje neka večna pitanja kao što su „Ko je bolji glumac De Niro ili Al Paćino?“, ko igra bolje fudbal Maradona ili Pele?, koji je bolji mafijaški film „Godfather“ ili „Once upon time in America?“... I to su pitanja koja se uglavnom završe prostim navijanjem, te se detaljna analiza retko kad dobije.
„Once upon time in America“ izlazi iz klišea konfuznih filmova i predstavlja remek delo svetske kinematografije. Kada ovo kažem, mislim na onaj zagonetni osmeh koji krasi De Nirovo lice na kraju filma, koji nas vraća u vreme kada je Maks iscenirao svoju smrt. Taj osmeh koji se nalazi na kraju 250-minutnog filma zapravo govori sve o filmu, a odgovoriti na taj smeh nije nimalo lako. Po mnogima je taj osmeh dokaz kako je treći do filma (onaj u kome se De Niro kao 60-godišnji čičica vraća u grad zbog određenih poslova) zapravo san i halucinacija 30-godišnjeg Noodle-a koji je saznao da su mu svi drugovi poginuli u policiskoj raciji. Interesantno je da dosta ljudi stoji iza ovako blesave ideje, i time bespotrebno dodaju na konfuznosti filma, koji ni najmanje nije zbrkan, jer taj osmeh je samo isečak koji ima za cilj da pokaže njegovu inteligenciju. 
Film je, kao i svaki mafijaški, bazirao priču na prijeteljstvu, poverenju i romasi. Sam film ima mnogo zamršenih situacija (koje se naravno završe onim osmehom), a tu pre svega mislim na silovanje Debore i onaj oprost pri kraju filma, kojim glavni junak pljuje na tela poginulih drugova. Dakle, silovanje se može objasniti time da je Daivd bio iznerviran odlukom Debore da ode u bolji život... Ali u tom slučaju silovanje pokazuje da on nije imao razumevanja za „ljubav svog života“, dok za ortaka koji mu je potamanio sve drugove ima otvoreno srce. Može se reći da je onaj osmeh predtavljao nadu čoveka, čoveka koji mašta o tome da čitavu večnost provede sa osobom koja u njegovim razmišljanjima predstavlja njegovu dragu. Ubeđen sam da ga je ta nada terala i na onaj sastanak sa sekretarom za koga je Noodle definitivno znao da je Maks, ali ga je susret sa Deborom i saznanje o sinu natarao da Maksa u poslednjim scenama doživi kao druga.
Najiskrenije mi je žao što se „Once upon time in America“ ne nalazi na lisi 100 najboljih filmova američkog instituta za kinematografiju, jer je on to zaslužuje. Siguran sam da je na ovaj način shvaćen kraj fima, film bi bio u top 5 na ovoj listi.
Galerija
