Mi smo ono što smo naučili o sebi iz svojih grešaka, iz svojih odluka ma kakve one bile. Nekad su bile prave, nekad su nas koštale suza ali rasli smo uz njih. U godini koja je iza mene donela sam sijaset odluka, nekih sam se držala, neke sam precrtala.
Počela sam da pijem više vode, da izbegavam energetske vampire, da mislim pozitivnije. Više sam slušala Maju Volk i miksovala voće, pravila maske za lice, smejala se. Napravila sam veliko spremanje u glavi i u stanu. Feng šui je bio delotvoran. Ponekad sam se ugrizla za jezik, a ponekad rekla odlučno NE onima koji me sprečavaju, ne slušaju, ne vole. Bila sam žedna koktela i gladna putovanja, zato sam se organizovala. Putovala sam po Srbiji umesto da sam tugovala za Sent Tropeom. Išla sam na svadbe umesto na Oktobarfest, na krštenja i rođendane umesto na vašare. Posetila sam Nišvil umesto Guču. Pitala sam jednu glumicu za karte i dobila ih, išla sam na koncerte, predstave i performanse. Radila sam stvari koje volim na svoj način, u svoju korist. Bila sam kreativna, inspirisana i voljena. 
Želim vam da sa osmehom deteta ispratite staru i dočekatu novu godinu. Da zavolite svoj odraz u ogledalu, da uradite sve što niste do sada. Zaobiđite granice, prekršite pravila, pobedite sebe. Skinite sumoran izraz sa lica i navucite osmeh. Pokušajte opet. Zavedite baš njega, zaprosite bađ nju. Šetajte kaldrmom, osetite duh salaša, lezite na seno. Kupite sočiva u boji, ofarbajte se u crveno, navucite kožne helanke (ionako su u modi). Rodite dete, završite fakultet ako još imate želju, preselite se u toplije krajeve. Kupite sebi pano od plute i bockalicama zakačite vaše želje, snove i planove. Napravite prioritet odluka, kupite zanimljiv planer i planirajte svoj jedini život. Sedite na ljuljašku, zatvorite oči i maštajte dugo, baš kao kada ste bili deca. Ne krivite kalendar i ne očekujte od drugih da urade nešto za vas.
Srećno!
Ana Čolić
Dnevnik jedne Ane
