Ljudska radoznalost je poslednjih godina dobila epidemiski karakter. Sa mikronivoa prešla je u makro medijske sfere, pa nas više ne zanima šta se dešava u komšijskom stanu već kod neke poznate persone. Mediji su svima pružili petnaest minuta slave, što su neke zvezdice oberučke prihvatile da zasijaju kratkometražnom slavom.
Rijaliti koji nas okružuju, od Farme, Velikog brata do Kardašijan i ostalih serijala na TLC kanalu, zadovoljavaju ukuse slatkorečive publike. Tuđ život nikad nije bio dostupniji, pa gledamo kad ustaju, šta rade, koliko su vaspitani, koliko plastični, koliko prirodni. 
Da li i publika ima udela u svemu tome? Pa naravno. Rejtinzi samo rastu u vreme serijala, a onda se pitamo ko ih podržava i gleda? Pa gledaoci, tj mi. Kada bismo promenili kanal možda ih kroz mesec, dva ne bi više bilo, ali nas zanima da ipak zavirimo kraičkom oka da li su se Kim i Kanje pomirili? Šta je sledeće uradio Saša Ćurčić? Kako izgleda Soraja ujutru? Ko je koga izvredjao?
Prave istinske zvezde ne bi prihvatile učestvovanje u takvim serijalima, jer žele da ostanu mistične, daleke. Ako ih demistifikujemo i skinemo tu čarobnu prašinu kojom plene, razotkrićemo ih. 
Elem, sestre Kardašijan su ipak vrhunske u tom svetu šou biznisa. Žive dugogodišnji život pod velom kamera, za pozamašnu svotu novca, zna se. Udaju se, razvode, porađaju, svađaju, sve pred kamerama ostavljajući utisak običnog života (naravno, kada se skine šminka, trepavice, pramenovi kose, večernja toaleta, Prada torba). Pokazuju nam ono što i sami proživljavamo u svakodnevnici-puku realnost, s tom razlikom, što je mi ne naplaćujemo. Ipak, kada se svetlo ugasi, ton zaćuti, kamere isključe kakav je njihov život bez publike, aplauza i divljenja? Da li znaju da žive normalno, bez gužve, kablova i kamera u kući? Novac je ušao u njihove najsitnije pore i zavisnost od njega je neslućujuće velika. Ali, jednog dana kada se oko kamere više ne bude interesovalo za njihove živote, javiće se žalost što nisu proživele svoj život u sopstvenoj režiji. Shvatiće da su bile obični statisti koji su glumeli život, kome su režiseri ponavljali scene, kadrove i dijaloge, umesto da su prigrlile život i odšetale napolje. Život,za razliku od serijala, nema reprizu.
P.S. Sve ovo važi i za pasivne gledaoce koji su im nema publika. Izađite, prošetajte, život se dešava napolju!
Ana Čolić
Dnevnik jedne Ane
