Još jedan dan, alarm, doručak i staješ, nemaš posao, nemaš obavezu, školske si davno završio, a poslovnih se ne sećaš. Ne gubi nadu, tebi se obraćam! Nisu dani samo cifre na kalendaru koji cepaš. Novi dan je nova šansa za tebe i jedna nada za tvoj neostvaren san. Oko tebe je vojska nezaposlenih, bataljon ravnodušnih, hiljade bolesnih. A ti? Na kojoj si strani života ili preživljavanja? Da li ih žališ ili ih hrabriš? Da li melješ dan ili on tebe, da li gledaš na sat, ili je vreme za tebe stalo?
Svi smo učili istoriju, ali da li smo u njoj videli bitku koja je dobijena bez borbe? NE! Da li rvači u ringu dobijaju pehar bez borbe? Da li se osobe sa invaliditetom bore da osvoje zlato na paraolimpijadi bez truda? Da li se Nik Vujičić bori? Da li su se borili Čavić, Đoković, Higl? A kako se ti boriš?
Borba se dobija po cenu bola, uspeh je ispisan krvavim radom, suzama i znojem.
Sa kojom opremom ti izlaziš u prve borbene redove? Koliko sebe daješ da nađeš posao, savladaš nešto novo, položiš ispit, vožnju, Tofl? Da li si savladao Jogu, modernu Burlesku ili klizanje, kuglanje? Sve to što si obećao sebi da hoćeš, da li si? Ili si upao u zamku lenjosti i malodušnosti, tako što šaltas kanale, kukaš, četujes, šerujes, plačeš? Kom Bogu se ti moliš? Koje redove čitas? Šta te nadahnjuje? Kojim aršinima meriš uspeh, sa kim se porediš? Koja je tvoja boja? Da li znaš ukus pobede? Sa čime izlaziš na bojno polje? Koja je tvoja mantra, lajt motiv, tajna uspeha? Nemaš je? Da li se osećaš kao u Kafkinom procesu ili si na Manovom čarobnom bregu uprkos olujama? PROBUDI SE!
Pa da,verovatno znaš, oluje su prolazne, sve je to stanje uma, ali nećeš sebi da priznaš.
Kojim aršinima meriš svoju situaciju? A sa kojm razlozima kriviš zemlju, zakon, prava, državni budžet, političare, korupciju. Krivi su ti svi, jel? Starlete, pevačice, kvazi voditeljke, političari, revizori, bankari, beli okovratnici, japiji u odelu i estrada bez veša.
Ne znam šta radiš sad, u koga gledaš, kako živiš, kojim sredstvima se boriš, kojim rečima tešiš. Ne znam da li si srećan, tužan, besan, nostalgičan, ali znam da imaš svoj san. Sa velikim S i znam da ti je žao što ga nisi ostvario. Znam da još uvek ima nade za tebe jer veruješ da si na korak od cilja. Cilj je ono što će tvoj život obojiti smislom. Nije važno šta drugi očekuju od tvog života važno je šta ti ŽELIŠ da napraviš od njega! Možda su ti potrebni ovi redovi da znaš da nisi sam, sama, da znaš, da su mnogi pre tebe posustali na svom putu, ali nisu odustali. Krivina puta ih je poljuljala, ali ih nije patosirala. Ima nas milion, svi smo staklići istog kalidoskopa i pulsiramo istim ritmom.
Nismo došli na ovaj svet kao ovce koje neki nevidljivi čobanin iz senke šiša, strah ne teče našim venama već ljudska hrabrost. Ne slušajte ljude oko sebe koji se stalno žale. Zarazan je njihov problem, ne kačite taj virus, oboriće vam optimizam. Gradite imunitet voljom, hrabrošću i izuzetnošću. Došli smo na ovaj svet kao individue, orginali, a strpali bi nas sve u istu modlu za mleveno meso. Nismo za kalupe, modle i fijoke. Mislimo, volimo, praštamo, padamo i opet se uspravljamo. Imamo lični pečat, odelo skrojeno po sebi, imamo ime, otisak i mozak, a ne bar kod i broj iz lične karte.
Ne brinite zbog godina, prilika, mogućnosti, vremena, grada, sela, provincije, mesta u kojem živite. Sve je dostupno, na dohvat ruke ako smo svesni da primetimo. Izbor je uvek na nama. Nagrade uvek dolaze na kraju. Pehar dobijaš na kraju maratona, ne pre trke.
Ne poznajem te, ne znam šta osećaš, šta te muči, ali verujem u TEBE. Start. Kreni u osvajanje svojih snova!
Naslovna fotografija: Linh Nguyen
Fotografija u tekstu: Elisabetta Foco
Ana Čolić
Dnevnik jedne Ane
