Povest čovečanstva je povest njegovog nesporazuma s gospodom, niti on razume nas niti mi razumemo njega.
„S gospodom bogom nema šale“ glasi jedna rečenica iz Kaina, Saramagovog završnog obračuna sa judeo-hrišćanskom tradicijom. U ovom zaprepašćujućem književnom apokrifu Bog je negativac, anđeli su loši momci, a samo je Kain, božjom voljom ubica svog brata Avelja, istinski preobraćenik i svedok brojnih božjih nedela i osionosti. Zahvaljujući moći da putuje kroz vreme, jer je osuđen na večito lutanje, Kain prelazi „iz proteklih u buduće vidove sadašnjosti“, od Prvog greha do Potopa, preispitujući tako starozavetne priče o postanku sveta, Sodomi i Gomori, rušenju Jerihona, Avramovom žrtvovanju svog sina Isaka, iskušavanju pravednoga Jova, zidanju Vavilonske kule, krvavim ratovima plemena Izrailjevog za Obećanu zemlju...
Lišavajući se uobičajenog nakita pismenosti, portugalski nobelovac je svojim poslednjim objavljenim romanom krunisao jednu visoku književnu građevinu, sazdanu od sve samih parabola u čijoj je jezgri osporavanje pravaca kojima je čovek krenuo i vrednosti koje je izneverio – umnogome vođen rukom svoga tvorca.
Knjiga je razmišljanje o biblijskom junaku Kainu, „koji jeste ubio svog brata (Avelja) ali koji za mene ne može da bude viđen kao oličenje zla“, rekao je Saramago. Kain je u Bibliji predstavljen kao prvi ubica u istoriji, pošto je iz ljubomore ubio mlađeg brata Avelja. Dobitnik Nobelove nagrade Žoze Saramago će jetko pokuditi biblijski mit o spasavanju sveta i alegoriju o Nojevoj barci.
