U umetničkom performansu Marine Abramović „512 sati“, koji je trajao od 11. juna u Londonskoj galeriji „Serpentajn“, posetioci su imali priliku da sa poznatom umetnicom šetaju kroz galeriju, uživaju u tišini ili jednostavno ćute.
Okruženje u galeriji je bilo jednostavno. Kompletan prostor imao je tri dela u kojima je publika uspostavljala kontakt sa umetnicom koja je prolazila iz sobe u sobu držeći za ruku neke od njih. U centralnom delu su bili redovi stolica postavljenih u obliku sunčevih zraka u odnosu na niski podijum na kojem se sakupljala publika, dok je Marina Abramović stajala mirno u centru, bez pokreta i zatvorenih očiju. Gosti su zatvarali oči, na taj način tražeći svoje mesto u prostoru, bez dodira i vizuelnih utisaka. U drugoj prostoriji bilo je dvadesetak jednostavnih kreveta sa prekrivačima živih boja u kojoj su posetioci mogli da leže u tišini, dok je treća prostorija bila nešto manja i prazna, tj. otvorena za posetioce koji žele da sporo hodaju u joga-ritmu sa sinhronim disanjem. Umetnica je tiho govorila svima da što sporije hodaju kako bi otkrili novu dimenziju vremena. Tokom trajanja događaja, svi posetioci su na ulazu morali da ostave svoje lične stvari poput torbi, jakni, elektronske opreme, satova i foto-aparata kako bi na najkvalitetniji način uživali u događaju.
Zainteresovane je na ulazu dočekivala Marina Abramović uz pomoć asistenata obučenih u jednostavnu i udobnu crnu odeću poput umetnice i svi dobijali slušalice koje blokiraju sve spoljne zvuke kako bi mogli da uživaju – u tišini. Na ovaj način su mogli da osete deo energije koja se prenosi u prostoru, dubinu opuštanja i simbolike koju je umetnica učila boraveći na Tibetu, u japanskim školama mudrosti i veština i pustinjama Australije.
U ponoć pretposlednjeg dana tj. 63 dana trajanja performansa, tokom kojeg je svakog dana snimala video sa utiscima koje nosi, Marina Abramović je rekla da se oseća ponizno pred celokupnim radom i zahvalila se svima na učešću i poseti.
"Posetioci su ti zbog kojih svakog dana radimo više i više. U jednom trenutku sam zastala sa asistentkinjom i pomislila kako se sada sve dešava bez nas. Pokrenuli smo motor i on sada radi perfektno i divno ispunjavajući moje srce emocijama i ljubavlju. Tokom celog dana imam suze u očima zbog osećaja da se dešava nešto što je pokrenuto, a sada možete i da gledate kako se sve dešava i bez vas. Osećaj je neverovatan, jer ste uradili nešto što može da funkcioniše bilo kada i bilo gde u svetu. Ne znam šta ću da kažem ili da uradim poslednjeg dana, ali znam da će biti mnogo emocija. Za mene ovo nije poslednji dan. Rad tek počinje i ovo je samo početak mnogo većih uspeha i mnogo većih ideja i mnogo većeg učešća koje ćemo proširiti po celom svetu. Upravo smo stavili seme u zemlju i hajde da vidimo šta će se dogoditi posle toga.", rekla je u svom video blogu Marina Abramović.
