Neophodni vitamini i minerali tokom trudnoće

Neophodni vitamini i minerali tokom trudnoće

Trudnoća nije samo vreme rasta za bebu, već i vreme kada je zdravlje majke pod velikim stresom. Tokom ovog perioda, žensko telo prolazi kroz niz dramatičnih fizioloških promena kako bi podržalo rast i razvoj novog života. Da bi se obezbedilo optimalno zdravlje majke i bebe, važno je voditi računa o ishrani i unosu određenih vitamina i minerala.
Naše telo je neverovatno prilagodljivo i sposobno da podrži ovaj složeni proces, ali mora biti pravilno hranjeno da bi se to postiglo. Kao i u svim fazama života, uravnotežena ishrana je neophodna za održavanje zdravlja. Međutim, trudnoća je period kada je povećana potreba za određenim hranljivim materijama.
Unošenje adekvatnih količina vitamina i minerala tokom trudnoće je od presudnog značaja. Oni su neophodni za pravilno funkcionisanje našeg tela, uključujući rast, razvoj i održavanje optimalnog zdravlja. Tokom trudnoće, ove hranljive materije igraju ključnu ulogu u razvoju organa i sistema fetusa, ali i pomažu u održavanju zdravlja majke.

Folna kiselina: Važnost u razvoju nervne cevi
Vitamin B9 odnosno folna kiselina je jedan od najvažnijih vitamina tokom trudnoće. Njegova ključna uloga u razvoju neuralne cevi fetusa je neupitna. Neuralna cev predstavlja embrionalnu strukturu iz koje će se kasnije razviti mozak i kičmena moždina. Razvoj neuralne cevi je obično završen u prvih 28 dana trudnoće, često pre nego što žena sazna da je trudna. Zbog toga je važno unositi adekvatnu količinu ove kiseline pre začeća i u ranoj trudnoći.
Folna kiselina učestvuje u procesu deobe ćelija i sintezi DNK, koji su ključni procesi za razvoj fetusa. Nedovoljan unos vitamina B9 može dovesti do defekata neuralne cevi, kao što je spina bifida (otvorena kičmena moždina) ili anencefalija (nedostatak velikog dela mozga i lobanje).
Preporučena dnevna doza vitamina B9 za trudnice je 600 mikrograma, ali nekim ženama može biti potrebno više, posebno ako su pod povećanim rizikom od defekta neuralne cevi. Folna kiselina se može naći u namirnicama kao što su tamnozeleno lisnato povrće, agrumi, mahunarke, ali je često potrebno dopuniti nivo ovog vitamina uzimanjem dodataka ishrani, posebno zato što je apsorpcija iz hrane manje efikasna u odnosu na sintetički vitamin B9 iz suplemenata.
Važno je napomenuti da pre nego što počnete da uzimate suplemente vitamina B9, kao i bilo koje druge suplemente tokom trudnoće, treba da se konsultujete sa svojim lekarom. On ili ona će moći da daju personalizovanu preporuku na osnovu vaših individualnih zdravstvenih potreba.

Gvožđe: Kako sprečiti anemiju u trudnoći
Gvožđe je neophodan mineral za sve nas, ali njegov značaj raste tokom trudnoće. Tokom ovog perioda povećava se potreba za gvožđem zbog rasta placente i fetusa, kao i zbog povećanja zapremine krvi majke. Ovaj mineral je ključna komponenta hemoglobina, proteina u crvenim krvnim zrncima koji prenosi kiseonik iz pluća u druge delove tela, uključujući placentu. Ako nivo gvožđa nije adekvatan, telo ne može da proizvede dovoljno zdravih krvnih zrnaca, što može dovesti do anemije. Simptomi anemije uključuju umor, slabost, bledilo i kratak dah.
Preporučena dnevna doza gvožđa za trudnice je 27 miligrama. Može se naći u namirnicama kao što su crveno meso, živina, riba, mahunarke, zeleno lisnato povrće i obogaćene žitarice. Međutim, neke žene mogu imati poteškoća da ispune svoje potrebe za gvožđem samo kroz ishranu i u tom slučaju treba im suplementacija. Važno je napomenuti da prekomerni unos gvožđa može biti štetan, pa je neophodno konsultovati lekara pre nego što počnete da uzimate suplemente.

Kalcijum: za zdravlje kostiju majke i bebe
Kalcijum je mineral od ključnog značaja za razvoj koštanog sistema bebe. Takođe je neophodan za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, mišića, srca i koagulacije krvi. Trudnice treba da unose oko 1000 miligrama kalcijuma dnevno, kako bi podržale rast i razvoj bebe. Ako majka ne unese dovoljno kalcijuma, beba će izvući potrebnu količinu iz kostiju majke, što može uticati na zdravlje kostiju majke. Izvori kalcijuma su mlečni proizvodi, zeleno lisnato povrće, tofu, brokoli, bademi, semenke susama i obogaćene žitarice. Ako ne možete da zadovoljite svoje potrebe za kalcijumom kroz ishranu, vaš lekar može preporučiti uzimanje određenih suplemenata.
Vitamin D igra važnu ulogu u apsorpciji kalcijuma, pa je neophodno obezbediti adekvatan unos ovog vitamina. Vitamin D se prirodno sintetiše u koži pod uticajem sunčeve svetlosti, ali se može dobiti i ishranom (riblje ulje, masne ribe) ili kroz unos određenih suplemenata preporučenih od strane lekara.

Tagovi:

Komentara (0)

Dodaj komentar