Pre nego što sam u 24. godini ugradila fiksnu protezu, odlučila sam da rešim još jedan, malo više neprijatan problem. U pitanju je problem sa umnjacima. Od četiri ukupno, samo mi je jedan normalno izrastao. Najsimpatičniji mi je bio umnjak koji je rastao horizontalno iz pravca grla ka prednjim zubima.
Po proceni stručnog oralnog hirurga, rešeno je da upravo taj umnjak bude prvi koji će se izvaditi.
Najviše me je plašila igla i anestezija, ali je hvala Bogu sve prošlo neosetno. Sama procedura vađenja umnjaka trajala je oko 40 minuta. Bilo je nekih manje, nekih više neprijatnih situacija. Najvažnije je da bol u svom pravom obliku nije bio prisutan. Anestezija tu odradi dobar deo posla. Kao i vešte ruke stručnog stomatologa.
Ja sam sve vreme žmurila kako ne bih videla sprave koje se koriste prilikom ekstrakcije umnjaka i kako se ne bih dodatno uplašila.
Kada se sam proces završio, osetila sam umor u čitavom telu jer sam verovatno sve vreme bila telesno napeta i u grču. Verovatno mi je proradio mehanizam borba-bežanje pa je prava sreća što me nisu vezali. Šalim se! :)
Evo kako pišem na ovu temu, polako počinje da me pecka obraz i mesto gde je stajao umnjak, a izvadila sam ga pre 6 meseci. Psihologija...
Po završetku operacije, dobila sam parče papira na kom su pisale neke opšte smernice, šta da radim u postoperativnom periodu, za šta smatram da je sjajna ideja, s obzirom na to da nisam bila u stanju da istog minuta nakon operacije komuniciram i prihvatam nove informacije.
Ništa nisam jela, niti pila naredna dva sata dok anestezija nije prošla. Za to vreme sam se par puta ujela za jezik, ležala i razmišljala šta ću jesti kada prođe anestezija.
Preporučeno mi je da stavljam hladne obloge zbog otoka i bola na 20 minuta u trajanju od 20 minuta. Tako sam radila sve dok nisam otišla da spavam. Prvi obrok mi je bio sladoled, kažu super je zato što je hladan i mekan, a meni je super jer u njemu pronalazim utehu. U suštini ništa me nije bolelo. Samo sam pažljivo pomerala vilicu ali se i trudila da pričam normalno posle sat vremena, kako bi cirkulacija u vilici bila normalna i kako se ne bi formirao otok.
Noć je prošla u košmarima. Ne bih da vas plašim, ali sve sam ponovo proživela u snu. I dalje nije bolelo, niti se pojavio milimetar otoka na licu. Ujutru sam otišla na zakazanu kontrolu, gde je stomatolog konstatovao da je sve u redu. Zakazao mi je kontrole na 5 dana u naredne dve nedelje kako bi mi redovno čistio ranu.
Hrana koju sam u tom nekom prvom periodu jela su sladoledi, ovsene kaše, pudinzi, supice, pire krompir, pileće ili ćureće meso iseckano u blenderu, rendan krastavac i tako dalje.
Nakon dve nedelje mi je stomatolog izvadio konce. Počela sam da osećam blagu bol tada, nakon vađenja kopči. Posle mesec dana me je takođe bolelo pa sam u nekoliko navrata popila brufen. Pretpostavljam da je tada došlo do zarastanja i da me je zato bolelo.
Sada, 6 meseci nakon ekstrakcije osmica, nemam nikakvih problema. Hrana više nema gde da se zaglavljuje pa mi desni u tom delu više ni ne krvare. Nekoliko muva jednim udarcem.
Jeste zahtevan proces, ali ako želimo da budemo zdravi i da sprečimo neke dalje komplikacije, najbolje je da to rešimo na vreme.
Marija
I ja sam danas operisala umnjak. Posle 2 h sam jela burek. Za sada se osećam super. Evo vreme je i za spavanje, bez lekova protiv bolova.