Psihoterapija, takođe poznata i kao terapija ili psihološko savetovanje, je aktivan proces koji omogućava da se klijent oporavi, ali i da nauči produktivnije i bolje načine izlaženja na kraj sa problemima i svakodnevnim nedaćama. Može biti i proces u kome klijent dobija podršku jer prolazi kroz težak period, kao što je na primer promena karijere, razvod itd.
Generalno, psihoterapija se preporučuje kad god je klijentu teško, kada ima problem u odnosu, u radu ili neki specifičan problem mentalnog zdravlja. Ti problemi često uzrokuju veliku bol ili uznemiravanje pojedinca duže od nekoliko dana. Postoje izuzeci od ovog opšteg pravila, ali u većini slučajeva nema štete u odlasku na terapiju čak i ako niste potpuno sigurni da ćete imati koristi od toga.
Milioni ljudi svake godine posećuju psihoterapeuta, a većina istraživanja pokazuje da ljudi koji to rade imaju koristi od nje. Većina terapeuta će biti iskrena i reći ako veruju da neće imati koristi ili, po njihovom mišljenju, klijent ne treba psihoterapiju.
Moderna psihoterapija se značajno razlikuje od holivudske verzije. Obično, većina ljudi vidi svog terapeuta jednom nedeljno tokom 50 minuta. Sesija za lekove, odnosno farmakoterapija, ukoliko je potrebna, će se održati sa psihijatrom i obično traje od 15 do 20 minuta. Ova terapija se obično zakazuje jednom mesečno ili jednom u svakih šest nedelja.
Psihoterapija je obično vremenski ograničena i fokusira se na specifične ciljeve koje klijent želi postići.
Većina vrsti psihoterapije teži da se fokusira na rešavanje problema i usmerena je ka ostvarenju psihoterapijskog cilja. To znači da na početku tretmana vi i vaš terapeut odlučujete o tome koje specifične promene želite da učinite u svom životu. Ovi ciljevi će često biti podeljeni na manje ostvarive ciljeve.
Većina psihoterapeuta danas radi i fokusira se na to da pomogne da ciljevi budu ostvarivi. To se radi jednostavno kroz razgovor i diskusiju o tehnikama koje terapeut može predložiti da bi pomogao klijentu da bolje upravlja teškim područjima u životu. Psihoterapija često pomaže u učenju ljudi o njihovom poremećaju, i predlaže dodatne mehanizme suočavanja koje klijent može smatrati delotvornim.
Većina psihoterapijskih procesa je danas kratkoročna i traje manje od godinu dana. Najčešći mentalni poremećaji se često mogu uspešno lečiti u ovom vremenskom okviru, a poneki uz kombinaciju psihoterapije i lekova.
Psihoterapija je najuspešnija kada klijent sam ulazi u terapiju i ima snažnu želju za promenom. Ako ne želite da se promenite, promena će biti spora. Promena znači menjati one aspekte života koji više nisu adekvatni, ili doprinose razvoju problema. Takođe, najbolje je imati otvoren um tokom psihoterapije i biti voljan za isprobavanje novih stvari. Psihoterapija se često odnosi na osporavanje postojećeg skupa verovanja. Najuspešnije je kada je osoba sposobna i voljna da to uradi u sigurnom i podsticajnom okruženju.
Psihodinamska terapija, poznata i kao inspirativna terapija, fokusira se na nesvesne procese jer se manifestuju u sadašnjem ponašanju klijenta. Ciljevi psihodinamske terapije su samosvest klijenta i razumevanje uticaja prošlosti na sadašnje ponašanje. U svom osnovnom obliku, psihodinamski pristup omogućava klijentu da ispita nerazrešene konflikte i simptome koji proističu iz prošlih nefunkcionalnih odnosa.
Iz psihoanalitičke teorije razvile su se različite psihodinamske psihoterapije koje su klinički primenjene na širok spektar psiholoških poremećaja. Postoji niz istraživanja koja generalno podržavaju efikasnost ovih pristupa. Psihodinamička terapija je najstarija od modernih terapija. (Frojdova psihoanaliza je specifična forma i podgrupa psihodramske terapije.) Kao takva, zasniva se na visoko razvijenoj i višestrukoj teoriji ljudskog razvoja i interakcije. Ovo poglavlje pokazuje koliko je to bogato za adaptaciju i dalju evoluciju savremenih terapeuta u specifične svrhe.
Veliki broj psihoterapeuta u Beogradu, ali i regionu, edukovano je O.L.I. psihoterapijskim metodom, koji je iznedren iz psihodinamskog individualnog pristupa. Pored ranije navedenih stvari, posebna pažnja se poklanja kreiranju radne atmosfere pogodne za razvoj poverljivog i kvalitetnog odnosa između psihoterapeuta i klijenta.
