Tekst piše:
dr Miloš Radović-ginekolog,
Ordinacija Raović
Dnevna bolnica, GAK Višegradska
Šta je miom?
Miom materice je bolest glatkih mišića unutrašnjih ženskih polnih organa. Miom se javlja kao posledica formiranja i rasta benignog tumora u mišićnom sloju materice (uterusu). Miomi materice su dobroćudni tumori tela materice koji nastaju pod dejstvom ženskih polnih hormona. Miomi se obično javljaju u grupama koji mogu biti različitih veličina, mogu biti veličine zrnevlja pirinča do dimenzija lubenice. Mogu biti i pojedinačni. Miomi su odmah posle polipa drugi najučestaliji benigni tumori materice i svih genitalnih organa žene.
Problem mioma je najćešče zastupljen kod žena od 35 do 50 godina i kasnije. Takođe nije retko da se ovakav problem javi i kod mlađih žena. Do današnjeg dana nije utvrđen tačan uzrok nastanka mioma, ali se zna da nastaje kao posledica produkcije hormona estrogena. Estrogeni ne uzrokuju nastanak mioma, ali pospešuju njihov rast. Razlog tome je postojanje više estrogenskih receptora u miomu nego u miometrijumu (mišićnom sloju materice), tako da će njihov rast biti brži za vreme trudnoće, kad je nivo hormona visok, a smanjuje se u menopauzi, tad koncetracija hormona pada. Dakle: Rast mioma je prisutan uglavnom do menopauze i po brzini rasta može značajno varirati od pacijenta do pacijenta. Posle menopauze se rast zaustavlja i od tada miom počinje da se smanjuje.
Klasifikacija mioma:
Prema mestu gde miom nastane u odnosu na mišićni sloj materice, miomi se mogu podeliti na sledeći način:
1.) Intramuralni – miom koji se nalazi u kavumu materice
2.) Subperitonealni – miom se nalazi ispod sluznice spoljašnjeg sloja materice
3.) Submukozni – miom se nalazi ispod unutrašnje sluznice materice
4.) Intraligamentni – miom se nalazi između širokih ligamenata materice
Kako nastaju miomi:
Nastanak i rast mioma zavisi od stvaranja hormona estrogena, tako da miomi najčešće rastu tokom fertilnog perioda žene. To upućuje na činjenicui da su nerađanje i nedojenje faktori rizika za stvaranje mioma. Ovi rizici se smanjuju sa svakom trudnoćom i dojenjem. Veći rizik odnosno veću verovatnoću za stvaranje mioma imaju žene koje nisu rađale i gojazne žene.
Sve vrste mioma nastaju iz dve grupe tkiva, to su ili mišićna ili vezivna tkiva. Ono što određuje tip mioma jeste primarni sastav tumora.
Ako kod njega dominiraju mišićna vlakna, u pitanju je miom. Ako dominiraju vezivna vlakna koja su pomešana sa mišićnim, onda je u pitanju fibroid. Ako dominiraju isključivo vezivna vlakna, onda je u pitanju fibrom.
Simptomi:
Simptomi mioma materice su mnogobrojni, raznoliki i zavise od više faktora. Od njihovog broja, veličine, lokalizacije, brzine rasta, koji susedni organ pritiskaju itd. Neki od najčešćih simptoma su sledeći:
• Neuredna krvarenja (obilno i/ili nepravilno krvarenje).
• Produženi menstrualni ciklusi
• Krvarenja van menstrualnog ciklusa
• Bol ( u mirovanju, tokom odnosa, u ledjima, kičmi, u maloj karlici)
• Često i otežano mokrenje (pritisak mioma na bešiku)
• Zatvor (opstipacija), rektalni pritisak
• Pritisak u donjem delu trbuha u maloj karlici, osećaj punoće
• Bolni ciklusi kao i bolovi van ciklusa
• Vrtoglavica, česte glavobolje, malaksalost
• Spontani pobačaji i ostali simptomi karakretistični za trudnoću
• Infertilnost
Posledice koje mogu miomi da naprave:
Miomi menjaju oblik materice, deformišu je, vrše pritisak na sve okolne organe, na jajnike i jajovode i kao posledica toga može nastati neplodnost. Maligna promena kod mioma je vrlo retka, takve promene obuhvataju svega od 0.1% do 0.5% slučajeva.
Posledice koje miomi ostavljaju na drugim organima i organskim sistemima mogu biti nastanak teške anemije zbog obilnih krvarenja. Nedostatak gvožđa je česta posledica i teško se leči.
Miomi koji dostignu određenu veličinu mogu vršiti pritisak na mokraćni sistem i na debelo crevo što može dovesti do poremeđaja oticanja mokraće i stolice.
Dijagnostika mioma
Dijagnoza mioma na materici nije teška ni komplikovana. U većini slučajeva u početku miomi rastu bez ikakvih simptoma i najčešće se otkrivaju slučajno na redovnom ginekološkom pregledu. Za određivanje veličine i za pronalaženje tačne lokacije mioma je potreban korektan ginekološki i ultrazvučni pregled ( bez obzira 2D UZV, 3D UZV) . Danas se često radi skener ili magnetna rezonanca. U slučaju pojave krvarenja neophodno je uz ginekološji i ultrazvučni pregled uraditi i kolposkopiju sa Papa testom. Time se preciznije odredjuje da li je krvarenje nastalo zbog mioma ili promene na grliću materice. Samo lečenje, kako lekovima tako i operativno je dijametralno različito u ova dva oboljenja. Te je u početku jako bitno diferencijalno dijagnostički tačno utvrditi poreklo i uzrok krvarenja iz ginekološkog trakta žene.
Lečenje mioma:
Izbor lečenja mioma ne zavisi samo od veličine i lokacije mioma, već na izbor terapije utiču i faktori kao što su: starost pacijentkinje, broj porođaja, planirana trudnoća ili postojeća. Postoje dva glavna načina kako se leči ovaj problem.
Mali miomi i miomi koji ne uzrokuju simptome se ne leče, već se samo prate.
Lekovima:
U slučaju postojanja bola mogu se uzimati analgetici. U slučaju pojave anemije zbog upornih ili obilnijih krvarenja pacijentima se preporučuje uzimanje preparata gvoždja. Kod obilnih i nepravilnih krvarenja kod žena
Prvi način je hormonalna terapija, ovaj način lečenja se primenjuje ukoliko je miom manjih dimenzija i koji ne pokazuje ubrzan rast. Ovaj način lečenja ima cilj da smanji debljinu unutrašnje sluznice materice (endoterijuma) i da redukuje krvarenje. Moguća je i primena pilula za kontracepciju ili intrauterinih uložaka (spirala) koja sadrže progesteron i koja kod žena s miomima može uticajem na sluznicu u maternici i zaustaviti krvarenja, i time sprečiti daljnji rast mioma.
Postoje i lekovi koji mogu smanjiti veličinu mioma, to su takozvani GnRH agonisti, ali je njihov učinak ograničen i kratkotrajan, jer deluju samo dok se daju te izazivaju vazomotorne smetnje.
U miomima uz postojanje estrogenih, utvrdjeno je i postojanje progesteronskih receptora. Progesteron je važan u rastu mioma, zato lekovi koji deluju na progesteronske receptore imaju povoljno delovanje na miom. Odnedavno je u upotrebi selektivni blokator progesteronskih receptora ulipristal acetat. On dovodi do brzog smanjivanja krvarenja u žena s miomima (već za 7 dana) smanjivanjem protoka kroz krvne sudove endometrijuma.
Hirurško lečenje:
Drugi način lečenja ovog problema jeste hiruško lečenje, ovaj način lečenja se primenjuje ukoliko je miom veliki i ako je prouzrokovao razne komplikacije kod pacijenta. Postoji više hirurških metoda ; laparotomija, laparoskopija, a jedan od mogućih manje invazivnih i poštednih hirurških metoda je histeroskopija.
Histeroskopija je najbolji izbor ako se miom izbočuje u šupljinu maternice, te se nakon vizualizacije šupljine materice pod kontrolom oka ciljano otklanja miom, pri tom neoštečujući okolno tkivo materice. Uz to, histeroskopskim prilazom se može kao hitnim postupkom brzo i efikasno zaustaviti obilno krvarenje iz uterusa histeroskopskom ablacijom. Histeroskopska ablacija (otklanjanje) sluznice u šupljini materice se smatra odličnom opcijom kod žena sa npr. intramuralnim miomima koje obilno krvare i ne reaguju na terapiju lekovima.
Kod hirurškog načina lečenja u zavisnosti da li pacijentkinja želi još dece se može odstraniti samo miom ili cela materica. Totalno odstranjivanje materice zbog mioma predstavlja krajnju opciju u lečenju simptomatskih najčešće multiplih mioma, sa težom simptomatologijom i to kod pacijentkinja koje su završile sa svojim radjanjem.
Zaključak
Miomi su u većini slučajeva benigni tumori glatkih mišića materice, vrlo često ostaju neprimetni i uglavnom su neadekvatno lečeni što je jako opasno jer mogu dovesti do steriliteta i do komplikacija u trudnoći. U slucaju njihovog brzog rasta, unutar samog mioma može doći do nekroze tkiva koja je praćena burnom simptomatologijom, jakim bolovima, poremećajima u laboratorijskim parametrima i u tom slučaju zahteva hitnu i neodložnu hiruršku intervenciju. Takodje veći miomi mogu svojom masom dovesti i do uvrtanja (torkvacije) ginekoloških organa kada je takodje potrebno hitno i neodložno operativno lečenje. Imajući u obzir sve komplikacije koje miomi mogu izazvati vrlo su važni redovni šestomesečni ginekološki i ultrazvučni pregledi kod vašeg ginekologa.
Ako sumnjate ili su vam već ranije potvrdjeni, a obzirom da se u većini slučajeva pregledom lako otkrivaju i prate, nemojte puno čekati - zakažite i vi vaš ginekološki pregled.
