Kondilomi (genitalne bradavice) predstavljaju visoko zaraznu, polno prenosivu bolest koju uzrokuje humani papiloma virus (HPV). Do danas je otkriveno preko 100 različitih tipova HPV virusa, a oko 40 njih može uzrokovati promene na ženskom genitalnom sistemu. U preko 90% slučajeva, kondilomi su izazvani HPV tipovima 6 i 11. Ovi virusi su veoma rasprostranjeni, procenjuje se da je oko 80% seksualno aktivne populacije zaraženo HPV-om, te je jako teško kontrolisati njihovo prenošenje. Faktori rizika koji pomažu nastanak genitalne HPV infekcije podrazumevaju prisustvo lokalne traume, rani početak seksualne aktivnosti (pre 16. godine), često menjanje seksualnih partnera, prisustvo imunodeficitarnih oboljenja, izbegavanje primene prezervativa tokom seksualnog odnosa, dugotrajno korištenje oralnih kontraceptiva i pušenje cigareta.
Prenos infekcije se ostvaruje direktnim kontaktom sa kožom i/ili sluzokožom obolele osobe, najčešće putem seksualnog odnosa, međutim, polne bradavice je moguće dobiti i indirektnim kontaktom preko kontaminiranih predmeta poput peškira, donjeg veša, postelje, toaleta ili solarijuma.
Kondilomi se često mogu uočiti golim okom ili osetiti na dodir. Razlikujemo šiljaste kondilome (condylomata acuminata) koji se ispoljavaju u vidu šiljastih bradavica, pojedinačnih ili grupisanih u karfiolaste izrasline i ravne kondilome (condylomata plana) koji su u nivou kože, teže uočljivi i ispoljavaju se promenom boje (svetlocrvene ili bele fleke na koži genitalne regije). Ravni kondilomi imaju veći onkogeni potencijal u odnosu na šiljaste. Iako simptomi kod određenog broja osoba mogu izostati, važno je napomenuti da to ne isključuje mogućnost prenosa infekcije. Ukoliko dođe do pojave simptoma, takve pacijentkinje se žale na svrab, žarenje, krvarenje ili uporan vaginalni iscedak. Kondilomi se lokalizuju na spoljnim genitalijama, ulazu u vaginu, vaginalnoj sluzokoži, vaginalnom delu grlića, anusu i međici.
Dijagnostikovanje infekcije je do pojave prvih simptoma praktično nemoguće. Inkubacija traje od nekoliko nedelja do nekoliko godina, ali u većini slučajeva simptomi se primećuju u prva tri meseca nakon kontakta sa zaraženom osobom. Dijagnostički postupak obuhvata detaljnu inspekciju kože i sluzokože donjeg genitalnog sistema. Kolposkopski pregled može biti dragocen jer pomaže u otkrivanju lezija koje nisu vidljive golim okom, posebno jer prilikom bojenja rastvorom sirćetne kiseline, promene pobele i postanu uočljive. Abnormalni Pap razmaz može da ukaže na HPV infekciju grlića materice. Za definitivnu potvrdu dijagnoze ponekad je potrebna biopsija promene sa histopatološkim pregledom.
Obzirom da kondilomi u većini situacija predstavljaju samo estetski problem, ne zahtevaju hitno lečenje. Važno je napomenuti da ne postoji lek koji će omogućiti potpunu eradikaciju virusa iz organizma, sem ukoliko se organizam sam izbori, kao i to da se recidivi uprkos lečenju mogu pojaviti u 30-70% slučajeva. Tokom terapije seksualni odnosi se trebaju izbegavati.
Neke od metoda lečenja su:
• Krioterapija - predstavlja postupak koji se bazira na zamrzavanju obolelih mesta tečnim azotom, te odmrzavanju. U zavisnosti od veličine bradavica, ovaj postupak se može ponavljati više puta. Studije su pokazale uspešnost od 50 do 80 posto uklanjanja bradavica ovom terapijom. Može se koristiti tokom trudnoće.
• Elektrokauterizacija - podrazumeva spaljivanje tkiva bradavice pomoću električne energije. Pacijenti se tretiraju u operacionoj sali u lokalnoj anesteziji.
• Preparati na bazi podofilina - (podofilin, podofilotoksin) rastvor koji uništava tkivo bradavice. Podofilin se koristi u slučaju vulvarnih lezija dok upotreba na cerviksu ili vagini može da uzrokuje opekotine. Podofilotoksin može da bude efikasniji od podofilina. U trudnoći je kontraindikovano korišćenje podofilina, jer ima teratogeno dejstvo.
• Imikvimod - kreme koje sadrže navedenu supstancu nanose se na područje zahvaćeno bradavicama, a deluje tako što stimuliše lokalni imuni odgovor lokalnom produkcijom interferona alfa. Studije su pokazale uspešnost 30-50%.
• Ubrizgavanje interferona u kondilome - Interferon je lek koji uzrokuje imunološki odgovor i najefikasniji je kada se primenjuje kao injekcija u bazu bradavice. Nekoliko kliničkih ispitivanja je pokazalo stopu remisije od 20 do 60 procenata. Nuspojave interferona su simptomi nalik na grip, zamor, i lokalna bol, zbog čega se obično ne preporučuje kao tretman prvog izbora. Interferon nije bezbedan za upotrebu u trudnoći.
• Lasersko uklanjanje kondiloma - Laseri produkuju svetlosnu energiju koju apsorbuje voda unutar tkiva bradavice, čime se uzrokuje njeno uništavanje. Pogodni su za tretman vaginalnih i cervikalnih bradavica, kada hirurški rez nije moguć. Pacijenti se tretiraju u operacionoj sali nakon što im se da lokalna anestezija.
• Uklanjanje hirurškim putem – preporučuje se za bradavice koje ne odgovaraju na terapiju lekovima, kao i kod velikih i raširenih promena.
Poseban akcenat se stavlja na tretiranje kondiloma u trudnoći. U većini slučajeva kondilomi ne uzrokuju probleme za majku i plod tokom trudnoće. Zbog hormonskih promena, kao i fiziološki smanjenog imunog odgovora u trudnoći, često dolazi do bujanja i napredovanja HPV infekcije. Uvećane promene mogu dovesti do opstrukcije uretre i otežanog mokrenja. Ukoliko su kondilomi u vagini, mogu uticati na smanjenu elastičnost vagine i posledične rupture i krvarenje pri prolasku ploda, ili čak delovati kao fizička barijera i na taj način otežati prolazak ploda. Iako u manjem procentu, infekcija ploda je moguća prilikom prolaska kroz porođajni kanal inficirane majke. Većina novorođenčadi nema posledica, ali u retkim slučajevima može doći do razvoja bradavica u grlu (tzv. laringealna papilomatoza). Ovo stanje može biti veoma opasno i zahteva tretman. Kod trudnica sa dijagnostikovanim kondilomima u trudnoći, neophodno je praćenje od strane ginekologa koji će se u skladu sa nalazom, lokalizacijom i rasprostranjenošću bolesti odlučiti za vrstu tretmana i način završavanja porođaja. Bitno je naglasiti da prenos virusa kroz posteljicu nije moguć.
Važna mera prevencije obolevanja od HPV-a jeste vakcinacija. HPV vakcinu je najidealnije primiti pre kontakta organizma sa virusom, odnosno pre nego što osoba postane seksualno aktivna, iz razloga što vakcina može da spreči zarazu, ali ne i da ukloni virus iz organizma. Savetuje se da to bude u dobi između 12. i 16. godine. Ukoliko se radi o mladoj osobi koja je već stupila u seksualne odnose, vakcinacija se svakako savetuje jer ne znači da je organizam bio odmah izložen svim vrstama HPV virusa. Dosadašnje studije su pokazale da vakcina štiti od zaraze HPV virusom najmanje deset godina. Ostale mere prevencije podrazumevaju ograničavanje broja seksualnih partnera kao i izbegavanje polnog kontakta sa osobama koje su imale veći broj seksualnih partnera. Iako primena prezervativa ne pruža potpunu zaštitu jer ne štiti okolnu kožu anogenitalne regije tokom seksualnog odnosa, svakako se savetuje kao obavezna mera zaštite jer smanjuje mogućnost prenošenja HPV virusa.
