Ja hranu vezujem za raspoloženje i emocije. Kad sam tužna izgubim apetit. Možda je to nekom smešno, ali ja sam takva. Emocije mi udare u glavu. Onda sednem na svoj bicikl i krenem brzinom svetlosti kod mame. Ona zna šta će da mi skuva. Leto je i njena bašta je puna svakakvog povrća. Bere paradajz, papriku znate ono povrće koje izgleda baš kako treba nesavršeno, različitog oblika i veličine. Kakva suprotnost od onog plastičnog povrća, savršenog oblika na pijacama koje se sija po tezgama obrisano krpom i ubrizgano lošom hemijom 21. veka.
Mama uvek pita da li sam gladna. Čak i kada kažem da nisam ona odmah uzima nešto da mi spremi. Polako secka papriku, paradajz, luk...na svojoj staroj drvenoj daščici. Miriše, osećam u vazduhu, znam šta kuva, znam šta će ispasti iz mirisa te kombinacije povrća - magično jelo koje popravlja raspoloženje - BEĆAR PAPRIKAŠ.
Luk se iseče na tanke šnite, paprika takođe, paradajz na kocke ili kriške. Količina svega ne postoji u gramima. Zašto? Jer je jednostavno nema!
U šerpicu stavite kašiku masti, a potom luk. Mama kaže da se dodaje povrće kad luk pocakli - obožavam te njene savršene starinske reči koje objašnjavaju stanje u kuvanju tako perfektno. Doda se paradajz i paprika. Meša se isključivo drvenom varjačom dok povrće ne pusti sok.
Nakon toga više ne morate non stop da mešate već samo povremeno. Ostavite jelo da se kuva na laganoj vatri. Posle izvesnog vremena će te videti da će se svo povrće "rastopiti" u jednu celinu. Posolite, začinite... i gotovo!!!
Astal-Kuhinja Moje Ravnice i drugi Recepti
Galerija
