Danilo Mataruga: Želim da na neobičan način fotografijama pričam priče iz svakodnevnog života
Danilo Mataruga, koji se poslednjih par godina bavi fotogrfijom, uskoro će se predstaviti publici svojom prvom samostalnom izložbom, pod nazivom "Kavez", 27. marta u Mixer house u Beogradu. Odrastao je u porodici umetnika i celog svog života eksperimentiše i isporobava razne forme umetničkog izražaja. Za čitaoce Modnog Vriska otkrio je ideju izložbe, pričao o budućim planovima, a posebno se zahvaljujemo Danilu što je sa nama podelio i par neobjavljenih fotografija, koje će publika tek moći da vidi na izložbi.
Modni Vrisak: Tvoje fotografije znamo iz različitih editorijala i bilborda, sada ćeš nam se predstaviti i na prvoj samostalnoj izložbi u Beogradu. Velika je razlika u radu komercijalnih-marketingskih fotografija, modnih i model testova u odnosu na umetničke fotografije koje si nam pripremio za izložbu. Da li je bilo teško naći inspiraciju ili ova ideja od pre sazreva u tebi?
Danilo Mataruga: Lepo si primetio da je velika razlika između komercijalnih i umetničkih fotografija, pre svega jer se u komercijalnoj trudimo da istaknemo proizvod, dok u umetničkoj emociju. Idejama se ne bavim posebno, imam ih dosta, samo je lično pitanje da li ću se nekima baviti dublje ili ne. Ideja za ovu izložbu je nastala kao posledica svakodnevnog života, zapažanja šta se dešava meni i mojoj okolini, šta se dešava u društvu uopšte, tj. u ljubavnim odnosima.
Modni Vrisak: Izložba nosi ime "Kavez". Reci nam odakle to ime i šta predstavlja?
Danilo Mataruga: Izložba "Kavez" je stanje uma, predstavlja priču para koji više nije u emotivnom odonosu, samo fizičkom, zarobljen u ustaljenim ritualima i navikama, ustaju ujutro, i kao isvako drugo jutro piju kafu, spremaju se za posao, svako, ili neko, u svom grcu, bolu zbog kraja. To je priča o emociji koja se doživljava u poslednjoj tački pucanja, u poslednjem činu takvog odnosa, o trenutku posle koga svako odlazi na svoju stranu, u lakoći ili težini. Zbog svih emocija koje jedna osoba doživljava u takvim trenucima, modeli su obučeni u gaze sa perjem i namazani bojama koje podsećaju na ratne, simbolišući tako kompleksnost istovremene fragilnosti i jačine, jedan paradoks u kome je simbioza dva ekstrema.
Modni Vrisak: Sada kada si se oprobao i u umetničkoj fotografiji, šta možemo sve očelikivati u budućem periodu?
Danilo Mataruga: Verujem da ću se sve više okretati raznim umetničko-dokumentarnim temama, želim da na neobičan način fotografijama pričam priče iz svakodnevnog života, da svakodnevne misli pretvaram u nešto kreativno. Iako živimo u svetu gde se trenuci konstatno, i sve više, pretvaraju u večnost, čini mi se da je kroz fotografiju još uvek mnogo toga neispricanog, i tome ću se posvetiti.
Autor: Darko Savić
Ðедељко Којић
Данило Матаруга је Ñвојом првом изложбом уметничке фотографије „КÐВЕЗ“ иÑказао, на врло креативан и оригиналан начин, ÑопÑтвено виђење нараÑтајуће опште кризе друштва, која Ñе тако чеÑто, кад је реч о интерперÑоналним одноÑима, окончава разарањем интиме и и потпуним одÑуÑтвом љубави. Матаругин уметнички израз, поÑредÑтвом на први поглед чудних фотографија, у извеÑном ÑмиÑлу има и праве елементе ÑликарÑке технике Ñлавних мајÑтора из разних епоха.Приказује, наиме, људÑко тело у некој врÑти патње, заноÑа, али и чежње за пажњом која неÑтаје Ñа разрајућим утицајем либералне догме, тако што лишава човека Ñве чешће чак и љубави најближих и најрођенијих. Било би јако добро да наши Ñоциолози и пÑихолози нађу времена и пажљиво погледају ову изложбу фотографија и на оÑнову неÑумњиво јаких импреÑија које оне оÑтављају нађу инÑпирацију за Ñвоје тумачење кризе која буквално убија и нашу земљу Србију, у виду Ñтраховитог раÑта ÑмртноÑти у Ñвим категоријама Ñтановништва, Ñве нижег наталитета, пораÑта развода бракова и општег безнађа у друштву. Ето, ако и на тај начин доживљавамо изложбу овог миÑлећег аутора уметничке фотографије, можемо и Ñами порадити на Ñеби.Прво, што ће мо Ñебе увек, чак и у тренутцима тешкоћа, подÑетити да је излазак из заједнице, било да је чини Ñамо пар, цела породица, или шира група пријатеља, Ñигуран пут у депреÑију, разна тешка оболења, па и преран одлазак из овоземаљÑког живота. Данило! Било би кориÑно да јако и упорно наÑтавиш твоју уметничку потрагу. И да наÑ, по могућноÑти, што брже и безбедније изведеш из твог „Кавеза“. Ðека то буде време нове норамалноÑти. Природно Ñтање где љубав, поверење и ÑолидарноÑÑ‚ значе највеће вредноÑти, а ÑебичноÑÑ‚ и вапај уÑамљених, који избијају из неких твојих фотографија, Ñамо привремену ознаку ове, верујем, прелазне ÑлабоÑти наше цивилизације.