Danilo Mataruga: Želim da na neobičan način fotografijama pričam priče iz svakodnevnog života

Danilo Mataruga: Želim da na neobičan način fotografijama pričam priče iz svakodnevnog života

Danilo Mataruga, koji se poslednjih par godina bavi fotogrfijom, uskoro će se predstaviti publici svojom prvom samostalnom izložbom, pod nazivom "Kavez", 27. marta u Mixer house u Beogradu. Odrastao je u porodici umetnika i celog svog života eksperimentiše i isporobava razne forme umetničkog izražaja. Za čitaoce Modnog Vriska otkrio je ideju izložbe, pričao o budućim planovima, a posebno se zahvaljujemo Danilu što je sa nama podelio i par neobjavljenih fotografija, koje će publika tek moći da vidi na izložbi.

Modni Vrisak: Tvoje fotografije znamo iz različitih editorijala i bilborda, sada ćeš nam se predstaviti i na prvoj samostalnoj izložbi u Beogradu. Velika je razlika u radu komercijalnih-marketingskih fotografija, modnih i model testova u odnosu na umetničke fotografije koje si nam pripremio za izložbu. Da li je bilo teško naći inspiraciju ili ova ideja od pre sazreva u tebi?
Danilo Mataruga: Lepo si primetio da je velika razlika između komercijalnih i umetničkih fotografija, pre svega jer se u komercijalnoj trudimo da istaknemo proizvod, dok u umetničkoj emociju. Idejama se ne bavim posebno, imam ih dosta, samo je lično pitanje da li ću se nekima baviti dublje ili ne. Ideja za ovu izložbu je nastala kao posledica svakodnevnog života, zapažanja šta se dešava meni i mojoj okolini, šta se dešava u društvu uopšte, tj. u ljubavnim odnosima.

unnamed (1).jpg

Modni Vrisak: Izložba nosi ime "Kavez". Reci nam odakle to ime i šta predstavlja?
Danilo Mataruga: Izložba "Kavez" je stanje uma, predstavlja priču para koji više nije u emotivnom odonosu, samo fizičkom, zarobljen u ustaljenim ritualima i navikama, ustaju ujutro, i kao isvako drugo jutro piju kafu, spremaju se za posao, svako, ili neko, u svom grcu, bolu zbog kraja. To je priča o emociji koja se doživljava u poslednjoj tački pucanja, u poslednjem činu takvog odnosa, o trenutku posle koga svako odlazi na svoju stranu, u lakoći ili težini. Zbog svih emocija koje jedna osoba doživljava u takvim trenucima, modeli su obučeni u gaze sa perjem i namazani bojama koje podsećaju na ratne, simbolišući tako kompleksnost istovremene fragilnosti i jačine, jedan paradoks u kome je simbioza dva ekstrema.

Modni Vrisak: Sada kada si se oprobao i u umetničkoj fotografiji, šta možemo sve očelikivati u budućem periodu?
Danilo Mataruga: Verujem da ću se sve više okretati raznim umetničko-dokumentarnim temama, želim da na neobičan način fotografijama pričam priče iz svakodnevnog života, da svakodnevne misli pretvaram u nešto kreativno. Iako živimo u svetu gde se trenuci konstatno, i sve više, pretvaraju u večnost, čini mi se da je kroz fotografiju još uvek mnogo toga neispricanog, i tome ću se posvetiti.

unnamed (2).jpg

Autor: Darko Savić

Save

Tagovi:

Komentara (1)

  • Данило Матаруга је својом првом изложбом уметничке фотографије „КАВЕЗ“ исказао, на врло креативан и оригиналан начин, сопствено виђење нарастајуће опште кризе друштва, која се тако често, кад је реч о интерперсоналним односима, окончава разарањем интиме и и потпуним одсуством љубави. Матаругин уметнички израз, посредством на први поглед чудних фотографија, у извесном смислу има и праве елементе сликарске технике славних мајстора из разних епоха.Приказује, наиме, људско тело у некој врсти патње, заноса, али и чежње за пажњом која нестаје са разрајућим утицајем либералне догме, тако што лишава човека све чешће чак и љубави најближих и најрођенијих. Било би јако добро да наши социолози и психолози нађу времена и пажљиво погледају ову изложбу фотографија и на основу несумњиво јаких импресија које оне остављају нађу инспирацију за своје тумачење кризе која буквално убија и нашу земљу Србију, у виду страховитог раста смртности у свим категоријама становништва, све нижег наталитета, пораста развода бракова и општег безнађа у друштву. Ето, ако и на тај начин доживљавамо изложбу овог мислећег аутора уметничке фотографије, можемо и сами порадити на себи.Прво, што ће мо себе увек, чак и у тренутцима тешкоћа, подсетити да је излазак из заједнице, било да је чини само пар, цела породица, или шира група пријатеља, сигуран пут у депресију, разна тешка оболења, па и преран одлазак из овоземаљског живота. Данило! Било би корисно да јако и упорно наставиш твоју уметничку потрагу. И да нас, по могућности, што брже и безбедније изведеш из твог „Кавеза“. Нека то буде време нове норамалности. Природно стање где љубав, поверење и солидарност значе највеће вредности, а себичност и вапај усамљених, који избијају из неких твојих фотографија, само привремену ознаку ове, верујем, прелазне слабости наше цивилизације.

Dodaj komentar