Kažu da slike "vrede 1000 reči", a ipak neke nas ostave i "bez reči"... Razgovarali smo sa Nemanjom Krstićem o njegovom radu i fotografijama izbegličke krize koja potresa Evropu poslednjih godina, ali i o priznanjima i nagradama ovog mladog umetnika.
Student na Akademiji umetnosti u Beogradu koja mu je na osnovu konkursa održanog 2013. godine dodelila i stipendiju za finansiranje prve godine studija. Učestvovao je na preko trideset grupnih izložbi. Proglašen je za studenta generacije 2016 godine. U 2017. godini otvorio je tri samostalne izložbe (Umetnički prostor U10, Univerzitetska biblioteka Beograd i Europa House-Vienna). Trenutno se bavi dokumentarnom fotografijom i istražuje odnos društva prema marginalizovanim grupama, kao i većinski negativan stav prema izbeglicama. Pored toga, bavi se modnom i portretnom fotografijom.
Darko Savić: Nemanja, baviti se fotografijom znači dosta istraživanja koja ne znamo uvek gde mogu odvesti. Tebe je vodilo na različite strane od dokumentarne do modne. Gde najbolje pronalazis sebe?
Nemanja Krstić: Tako je, fotografišući ljude bliske meni, moju porodicu, prijatelje, tako sam počeo. Radim sve od reklamne, modne pa čak i do dokumentarne fotografije. Mislim da mi je bitno samo jedno, a to je da fotografišem ljude. Kada fotografišemo ljude, pričamo o istoriji, reč je o našoj kulturi, našeg društva kroz portrete posmatrano kroz vreme. Ne bojim se biti opsednut fotografijom.
Darko Savić: Dobitnik si Vidovdanske nagrade i proglašen si studentom generacije 2016. godine na Akademiji umetnosti na klasi za fotografiju. Da li tebi kao jednom mladom autoru znače priznanja i nagrade?
Nemanja Krstić: Naravno, posle napornog rada, istraživanja, pisanja, snimanja super je to što se pronađe neko ko prepozna to što radite i nagradi vas. Znače, ali u isto vreme shvatite da sve to što ste uradili pre bilo koje nagrade znači da u buduće morate dobro da opravdate jer ljudi očekuju mnogo više od vas.
Darko Savić: Pre nego što si počeo da se baviš fotografijom i upisao Akademiju, da li se sećaš tog trenutka koji te je naveo da upravo to izabereš za svoj životni poziv?
Nemanja Krstić: Odlično pitanje, ja se zapravo ne sećam tog trenutka koji je presudio da upisem fotografiju ali sada u ovom trenutku mislim da ništa drugo i ne znam da radim osim toga. To je definitivno jedna od najboljih stvari koje su mi se desile. Volim fotografiju i svakodnevno istražujem u tom polju.
Darko Savić: U današnjem modernom svetu, često se susrećemo sa dilemom šta je merilo dobre fotografije... Nekada je to bio broj prodatih printova, broj posetilaca na izložbama, priznanja i nagrada, a da li je to danas zamenio broj lajkova na društvenim mrežama?
Nemanja Krstić: Da, definitivno se stvari menjaju ali ne mislim da je merilo dobre fotografije broj lajkova ili pratilaca na društvenim mrežama. Sistem vrednosti je dosta poremećen pa to izgleda da je merilo bilo čega ali ja mislim da definitivno nije. Verujem u kvalitet i prednost uvek dajem printu koji je izložen u galeriji zbog mnogo drugih stvari. Društvene mreže su platforme koje služe za reklamiranje i prodaju, nikada ih ne bih poredio sa galerijama, knjigama, monografijama...
Darko Savić: Kada si počeo da pratiš izbegličku krizu i interesuješ se za dokumentarnu fotografiju?
Nemanja Krstić: Izbegličku krizu sam počeo da pratim pre tri godine. Kada sam video koliko ljudi zaista beži od krvavog rata, ta priča me je dosta zainteresovala jer se u medijima potpuno drugačije govorilo i dalje se govori na pogrešan način.
Darko Savić: Koliko je teško ubediti ljude da se fotografišu i objasniti svrhu i važnost dokumentovanja takvih stvari?
Nemanja Krstić: Tačno, dosta je teško iz prostog razloga jer im je dosta njihove muke. To su ljudi koji imaju ogromne probleme jer je u pitanju samo jedna stvar a to je preživeti. Ukoliko im priđete i provedete nekoliko nedelja ili meseci sa njima i objasnite im zbog čega radite projekat svi će razumeti i pristati. Jako mali broj ljudi odbije da se fotografiše. Moj pristup je taj da ne želim bilo koga da stavim na fotografiju ukoliko on sam to ne želi.
Darko Savić: S obzirom da si prošle godine samostalno izlagao u Beogradu, Beču i Berlinu, da li možemo da očekujemo uskoro neku izložbu u Beogradu?
Nemanja Krstić: Posle izlaganja u gradovima kao što su Beograd, Beč i Berlin razmišljam o otvaranju diplomske izložbe krajem godine u Beogradu.
Galerija
