Magija kroz objektiv foto aparata - Marko Stamatović

Tweet

Onaj trenutak kada kao klinac crtate u šumi na parčetu papira prirodu koja je oko vas... To je možda isti ondaj trenutak kada povučete indeks sa studija biologije i upišete Akademiju primenjenih umetnosti ili možda onaj kada pogledate kroz objektiv kamere i vidite magiju koja se stvara pogledom kroz njega.

Predstavjamo vam fotografa Marka Stamatovića.

Modni Vrisak: U tvojoj biografiji stoji da si studiorao biologiju i da si pred kraj studija rešio da ipak promeniš fakultet i upišeš grafički dizajn! Zašto baš takvim putem do posla koji voliš i koliko je škola bitna za ozbiljno bavljenje fotografijom?
Marko Stamatović: Jednostavno su se tako odvijale stvari. Ja sam oduvek voleo prirodu i često sam odlazio kao klinac u obližnji Košutnjak i tamo provodio sate crtajući i fotografišući sve što spazim. Biologiju sam oduvek smatrao najlepšom od svih prirodnih nauka pa sam je na kraju srednje škole i upisao na kragujevačkom PMF-u. Tada sam bio potpuno siguran u taj izbor jer umetničkog fakulteta u Kragujevcu nije bilo, a ja nisam imao ni uslova, a ni želje da studiram u Beogradu. U jednom trenutku sam načuo da se na Masinškom fakultetu zatvara istureno odeljenje beogradske Akademije priminjenih umetnosti i da se otvara kragujevački odsek za grafički dizajn. Reših da se oprobam iako sam bio u dilemi da li sam dovoljno dobar za takav korak, jer sam tada bio potpuno samouk crtač i nisam imao ni dana priprema koje su oduvek bile obavezan faktor za upis na ovakve studije. Ipak sam prelomio, povukao index sa PMF-a i uplatio prijemni ispit. Uz svu kosmičku sreću ili sudbinu, kako god, postadoh student prve klase na novootvorenom fakultetu.

Što se tiče važnosti školovanja, ono jako bitno, pogotovo u umetnosti, jer ako vi vašom umetnošću hoćete da promenite svet i oplemenite ljudski rod onda prvenstveno morate dobro da ih upoznate i razumete. Ja nisam nikad zažalio vreme provedeno na studijima jer sam i od biologije i od primenjenih umetnosti dobio više nego dragocena znanja i veštine bez kojih moj rad verovatno ne bi bio ono što jeste danas.          

Modni Vrisak: Da li tokom ovih godina imaš iskristalisano kojom vrstom fotografije najviše voliš da se baviš?
Marko Stamatović: Ja volim fotografiju i to je fakat, tako da je  i svaki pravac u fotografiji morao da bude u jednom trenutku moja preokupacija, što je u nekad vodilo ka svaštarenju ali ipak sam morao da se oprobam u svemu. Ono u čemu sam se ipak osećao kompletno je reportažna fotografija. Volim da sam na terenu i među ljudima, gde se dokumentuje pravi život, realne sudbine i vreme. Mislim da imam ono što treba da se stopim sa situacijom i izvučem priču onako kako bi trebala da bude ispričana, iskreno i golo. Inače sam veliki zaljubljenik u stare tehnologije, u filmove i rastvarače i dalje sam jedan od onih koji konstantno razvijaju svoje fotografije i tvrde da digitalna fotografija još dugo ne može da priđe kvalitetu jedne analogne fotografije.

Modni Vrisak: Koliko može u Srbiji da se živi od fotografije i koji je najbolji način trenutno da se uspe i probije?
Marko Stamatović: Pa u Srbiji su retki slučajevi gde se neko izdržava samo od fotografije, ali je moguće naravno. Svaki proizvod ima svog kupca, ali u odnosu na troškove koje jedan fotograf ima ako drži do sebe i do kvaliteta koji se podrazumeva u sferi profesionalne fotografije, novac koji se zaradi je i dalje minoran. Što se tiče najboljeg načina za postizanje uspeha, moj odgovor je samo rad i konstantno napredovanje, kao  što je i uvek bilo. Istina je da sada postoji velika konkurencija, puno je fotografa u svetu i jako je teško izboriti se za svoje mesto pod suncem, ali je zato postalo jako lako obelodaniti i prezentovati svoj rad. Internet je učinio jako mnogo za mladog umetnika koji tek počinje, ima tako mnogo mesta gde se može besplatno prezentovati nečiji rad, što stvarno pruža velike mogućnosti. Tako da je moj savet za uspeh konstantan rad i usavršavanje svojih veština i uporno i strpljivo objavljivanje svojih radova na webu, a kasnije i u galerijama. Svaki rad se isplati i kvalitet uvek ispliva samo je pitanje vremena, tako da mladi umetnici zasučite rukave!

Modni Vrisak: Gde je granica kad fotografisanje postaje samo posao, a ne i uživanje?
Marko Stamatović: Granica je u onom trenutku kada prestanete da razmišljate o svakom kadru. Tada se sve svodi na “odrađivanje posla” i tu umetnost, a samim tim i uživanje prestaje. To je velika zamka i treba biti jako oprezan jer gde nema ličnog u fotografijama ne postoji ni kvalitet.

Modni Vrisak: Kragujevac je zahvaljujući tebi bogat za jedan foto klub! Apolo postoji već nekoliko godina. Koliko je klub značajan tebi, a koliko mladim fotografima koji se učlanjuju?
Marko Stamatović: Pre nego što je  Apolo osnovan, 20 godina nije postojalo ni jedno fotografsko udruženje ovakve vrste. Što je totalno neverovatno za jedan grad kao što je Kragujevac koji je oduvek bio rasadnik velikih talenata. Meni Apolo dosta znači, jer posle njegovog osnivanja Kragujevac je ponovo počeo da biva ono što je oduvek trebao da bude, jedan od centara fotografije u Srbiji. To samo po sebi govori o velikom broju mogućnosti i prilika koje se otvaraju za svakog fotografa. Ono što je meni, a i svakom drugom fotografu koji je sazrevao u moje vreme, bilo jako teško da nađe, a to su  kvalitetna predavanja, radionice, izložbeni prostori, sada je postalo daleko dostupnije za sve. Mislim da jedno ovakvo udruženje mnogo znači mladim fotografima koji hoće da rade i da napreduju.

Modni Vrisak: Šta je sve do sada odrađeno u okviru kluba?
Marko Stamatović: Za ovih nepunih 6 godina koliko klub postoji, mislim da je odrađeno jako puno. Pored redovnih predavanja i aktivnosti koje klub ima preko cele godine, klub je i organizator prvog festivala umetničke fotografije u Srbiji. Fotorama fest je u Kragujevac doveo nekoliko najvećih imena svetske fotografije, kao što su Stiv MekKari, Fritz Hofman, Erika Larsen, Natalija Tafarel, Lučija Đakani... i polako se pripremamo za jubilarni FOTORAMA05 festival. Sve o festival se može pročitati na zvaničnoj stranici festivala www.fotoramafest.com. Među najlepšim klubskim ostvarenjima jeste i prijateljstvo sa klubovima iz bivših SFRJ republika. Prvi koji su nas prihvatili su naši pobratimi iz foto kluba ZENIT iz Doboja, sa kojima naš klub fantastičnu saradnju. Pored njih tu su i klubovi iz Podgorice, Kumanova i Maribora.

Modni Vrisak: Jedan zanimljiv segment tvog rada je i izrada retro kamera! Odakle ideja za ovim i po čemu su one drugačije?
Marko Stamatović: Kao što sam malopre pomenuo, ja sam veliki zaljubljenik u stare fotografske tehnologije. Obožavam da radim sa filmovima, pločama i starim fotoaparatima. Volim i da skupljam stare modele fotoaparata i sa većinom sam radio, fotografisao i razvijao negative dobijene sa njima. Ali sam uvek želeo da imam veliko-formatnu kameru, kao sa kraja devetnaestog  ili sa početka dvadesetog veka. Naravno one su jako skupe, te nisam imao nikakvih šansi da se domognem jedne od njih. Ali život u Srbiji ima i svojih dobrih strana, nauči te da ako ne možeš da kupiš nešto, napraviš ga sam. Uz pomoć nekih materijala koje sam imao napravio sam prvi model svoje Camere Obscure. Pokušao sam da napravim prvu fotografiju sa njom i od onog trenutka kad sam video rezultat, znao sam čime ću se time baviti ceo život. Fotografije koje se dobijaju starim tehnologijama imaju dušu, svaka je unikat i nikada nećete moći da dobijete istu. Hemija ima svoj život i svaka fotografija je splet slučajnosti i nesavršenosti koje i čine ovakav vid umetnosti neodoljivom.

Modni Vrisak: Koliko je ovaj proizvod tražen na tržištu?
Marko Stamatović: Kod nas je to retko, jer je izrada ovakvih fotoaparata skupa, ali ima zaljubljenika koji prepoznaju kvalitet i mogu sebi da ga priušte. Dok je inostranstvo druga priča, kultura fotografije je na višem nivou, što im i standard života omogućava, tako da se daleko više razumeju u stare tehnologije. Američko tržište je najbolji teren za ovakav proizvod, dosta se fotografa sa tih prostora interesuje za ovaj tip fotografije.

Modni Vrisak: Učestvovao si na raznim grupnim izložbama, ali si imao i svoje. Da li možemo uskoro da očekujemo još neku izložbu sa tvojim fotografijama?
Marko Stamatović: Posle duge dvogodišnje pauze konačno sam počeo da radim na svojoj novoj postavci. Pošto ja ne praktikujem da se zadržavam na jednoj te istoj temi niti tehnici fotografije, pokušavam da uradim nešto potpuno novo i do sad neočekivano što se tiče mog dosadašnjeg rada. Nadam se da ću uspeti da završim rad na njoj u toku sledeće godine, jer sebi dajem uvek rok od jedne godine da dovršim set. Nikada ne žurim jer hoću da istražim sve motive kako treba, jer obično prva zamisao i gotov set nemaju mnogo zajedničkih tačaka osim u osnovnoj ideji. To će biti moja dvadeset i druga samostalna izložba po redu.

Modni Vrisak: U kom pravcu će na dalje da se razvija tvoja fotografska karijera?
Marko Stamatović: To je teško pitanje, tako da i ne pokušavam da razmišljam o tome. Prepustim se pa gde me misli odnesu. Trenutno sam preokupiran studijskim radom i to je sigurno jedan aspekt koji će od ove godine zauzimati pristojan deo mog stvaralaštva. Na taj korak sam se odlučio posle osnivanja svog ličnog i dugo očekivanog studija gde uz finu ekipu pokušavam da izvedem interesantne koncepte i ideje. U svakom slučaju verujem da ću i dalje nastaviti da se bavim sa svim apektima fotografije sa kojima sam se bavio i do sada, trudeći se da napredujem što više, a to je jedino i važno. Rezultati će pokazati koliko sam bio uspešan u tome!

Marko Stamatović studio