Košulja predstavlja jedan od najstarijih komada odeće. Od svog nastanka je uvek bila prisutna u istoriji kao odevni predmet iako se njen dizajn prilično često menjao. Danas svi imaju barem jednu košulju u svom ormanu. Razlog tome je što su praktične, udobne i uvek u modi. Dalje u tekstu ćemo govoriti o zanimljivostima koje će vam dočarati kako je tekla evolucija košulja kroz istoriju.
Kratka istorija razvitka košulja
Prvi oblici košulje su se pojavili u Starom Egiptu još tri hiljade godina pre nove ere. Naravno, one nisu bile ni blizu onih kakve danas imamo. Primitivne košulje su pravljene od lana, bile su izuzetno lagane i prostog kroja.
Nakon toga, kroj košulje se nije bitno menjao sve do srednjeg veka. Tada su rukavi bili odvojeni od košulja, koje su se nosile kao deo donjeg veša. Žene bi menjale rukave u skladu sa odevnom kombinacijom. Udvaračima bi pokazivale znake naklonosti tako što bi otkopčale dugme na jednom od rukava.
Ovo se nama danas ne čini kao poseban oblik zavođenja, ali treba uzeti u obzir to kako su srednjovekovne žene nosile haljine koje su bile zakopčane „od glave do pete“.
Otkrivanje malog dela ženske kože je označavalo zavođenje.
Levo i desno kopčanje
Dalje, u renesansi su dugmići na košuljama počeli da se šiju na levoj ili na desnoj strani. Muške košulje imaju dugmiće na desnoj, a ženske na levoj. Razlog tome je što su većina muškaraca dešnjaci, pa im je tako lakše da se zakopčaju.
Sa druge strane, aristokratske žene se nisu oblačile same, već su to za njih činile služavke. Tako su krojači, da bi olakšali posao služavkama, šili dugmad sa leve strane.
Međutim, ova vrsta kopčanja je poprilično povezana i sa staležom. Kada bi se u društvu pojavila žena koja bi imala dugmad sa leve strane istog trenutka bi se znalo da je ona dovoljno bogata da ne mora sama da se presvlači. Zato su košulje sa takvim kopčanjem bile znatno skuplje i traženije od običnih, muških, koje su sebi mogle da priušte žene nižih klasnih staleža.
Ovo je ostalo izuzetno popularno među ženskom modom nekoliko narednih vekova. Onda kada je nastupila industrijska revolucija i kada su košulje počele fabrički da se proizvode, bio je običaj šiti ženske košulje sa dugmadima na levoj strani.
Kako je nastao krop top?
Krop top koji je u savremenom dobu izuzetno popularan među ženama, nastao je u šesnaestom veku. Naime, tada ga nisu nosile žene već muškarci. Nemojte misliti da su tada muškarci šetali ulicama golih stomaka, tada je ovaj odevni predmet imao sasvim drugu namenu.
Naime, krop top je predstavljao deo košulje i više je ličio na portiklu nego na top. Kako je higijena bila na nižem nivou nego danas, domaćice i služavke nisu mogle stalno prati košulje. Zato je bilo mnogo lakše da preko odevne kombinacije obuku krop top koji se lako skidao i lako se prao. Tako da iako bi ostatak košulje bio neopran i prljav, krop top koji bi se jedini i video bi bio čist.
Produžena košulja
U osamnaestom veku muške košulje su doživele veliku evoluciju. Tek tada su počele ličiti na sadašnje košulje. Dakle, krojači su znatno produžili dužinu košulja koje su do tada većinom bile do pupka. Osamnaestovekovna košulja je išla preko stomaka, pa čak i do nogu. To je pomoglo mnogim muškarcima tokom hladnih zima da se ugreju. Između ostalog se i zato košulja smatrala delom donjeg rublja, ali je predstavljala jedini deo donjeg veša koji je mogao označavati status pojedinca u društvu.
Odvojena kragna i visoke kragne
U devetnaestom veku kragne su već uveliko bile u modi. One su bile jedini deo košulje koji se mogao videti ispod prsluka i sakoa. Ove kragne su već dosta podsećale na one koje mi danas imamo. Bitna razlika je bila u tome što su bile odvojene od same košulje. Mogle su se nakačiti na košulju dugmadima.
Razlog odvajanja kragni je isto bio (ne)higijenski. Naime, domaćicama nije bilo praktično da peru čitavu košulju, te bi samo odvojile i oprale kragnu. Kragna se inače i najpre prlja na košulji zbog dodira sa vratom. Ovaj običaj proizvodnje odvojenih kragni je jako dugo bio popularan, sve dok industrijska tehnologija nije toliko napredovala da je domaćicama postalo lako prati celu košulju.
Danas je potrebno košulju samo ubaciti u veš mašinu da bi bila čista, tako da već jako dugo ne postoji potreba za odvojenim kragnama.
Kasnije u devetnaestom veku košulje su još malo modernizovane. Međutim, ova promena nije imala veze sa praktičnim razlozima, već sa modnim. Počele su se nositi košulje sa visokim kragnama. Naime, u to vreme one su se smatrale prilično šik.
Dugmad na čitavoj košulji i manžetne
U firmi Brown, Davids & Co. su osmislili košulju koja je bila prekrivena dugmadima od vrha do dna. To je, naime, bila prva takva košulja. Ranije košulje jesu imale dugmad ali su razmaci između njih bili mnogo veći. Ovakva vrsta košulje već dosta liči na one koju danas muškarci nose.
U ovom periodu su se pojavile i manžetne, jedan od mnogobrojnih statusnih i modnih simbola. Naime, proizvođači košulja su došli do zaključka kako je mnogo lakše zatvarače rukava prikačiti na košulju nego ušiti kao dugmad. Ovakav način nošenja manžetni je i danas postao popularan i njima se koriste oni sa dubokim džepom. Manžetne se neretko prave od zlata ili od raznog dragog kamenja.
Košulja kao pokazatelj klasne razlike
Polako prelazimo u kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka. Već tada su košulje mogle sebi priuštitii radnička, srednja klasa. Međutim, one su se razlikovale od aristokratskih po boji, kvalitetu i ostalim pokazateljima.
Radnici u fabrikama su nosili košulje plave boje, a aristokrate bele. Razlog tome je bio taj što bi se usled fizičkog rada radnici mnogo brže prljali. Fleke se mnogo manje vide na plavoj boji u odnosu na belu. Tako se moglo na prvi pogled reći ko je radnik, a ko nije. Odatle i potiču prve uniforme. Čitav stalež jednog društva je nosio odeću iste boje i oblika.
Bele košulje su ipak vremenom pronašle put i u radničku klasu, ali opet ljudi koji su ih nosili se nisu bavili fizički zahtevnim poslovima. To su bili profesori, ekonomisti, ljudi koji svoje radno vreme provode u kancelarijama. Početkom dvadesetog veka takvi ljudi su nazivani „radnici belih kragni“.
Košulja u boji i kratki rukavi
Dalje u istom veku su se prvi put pojavile košulje u drugim bojama osim bele i plave. Ipak se bela košulja uvek smatrala formalnim oblačenjem, zajedno sa kravatom, crnim ili sivim sakoom, cipelama i akt tašnom. To je i danas mnogima asocijacija kada neko spomene biznismena ili političara.
Košulje drugih boja su, dakle, smatrane neformalnim i muškarci su ih počeli nositi svakog dana. Ove košulje su bile daleko prijatnije od krutih formalnih. Te su lanene košulje postale neizbežan odevni predmet tokom letnjih vrućina.
Što se ženske košulje tiče, one su uz pomoć borbe feministkinja za jednaka ženska prava postale vrlo slične muškim. Ono što je ostalo još od davnina jeste da i ovaj komad odeće biva strukiran tako da prijanja uz žensku figuru.
Poslednji korak u evoluciji košulja jeste skraćivanje rukava. Ranije nije smatrano muževnim i kulturnim da muškarac koji nije fizički radnik pokazuje gole ruke. Međutim, kako su poslovni ljudi počeli nositi košulje svakog dana i tokom letnjih vrućina, svhatili su da ovo i nije baš praktično. Košulje sa kratkim rukavima su za kratko vreme osvojile ceo svet.
